Prosvetni glasnik

ЗА1ШСНИК ГЛАВНОГ

основу овога природног закона ареобладала је рашка велика жупанија и уједпнила остале у једну крдљевипу, па се зато први краљеви и подписују рашки краљ и доцније краљ ввс®хв срвбвзкнихв земвдв и ПОМОрСКНИХБ. « Због тога, што у овоме учебнику није схваћен и поњат закон друштвеног развптка и није објашњен нити протумачен, па није ни описап верно читав, како се вели у учебнику: » арви аериоЛ од 636.-1159.« год. (вид. стр. 8.) Због тога у »описивању-Ј овога периодр осим имена ни једна реченица, ни једна мисао не може да издржи критичко разлагање, као на пр. . . »често су (владаоци) управљали земљом (?) ичародом (?) ао вољи туђој«- (стр. 13.) а иначе значи, да су »често« управљали по својој вољи, а ово је супротнс племеискому склопу. Или. . »у овоме аерподу не оаажамо (?) да је српски народ једно цело; Срби не показииаху да имају какве више цели (?) и радише што су радили други (?) народи а особито Бугари и Хрвати.«- Ова је забуна природна носљедица несхва тање закона друштвеног развитка па није верна ни једна мисао овога навода. Учебник не разликчје »Бугаре« од Хрвата. Међу тим су Бугари, старински азијски татарског порекла завојевачки народ, са државном — неограничено - деспотском организацијом ; они су завојевали 680. г. доњу Мезију , освојили седам словенских племена , па их населили на својим границама према Грчкој и Аварији, да им бране границе и пред том уједињено-душевиом снагом падају једно за другим словенска племена трачкога полуострова. Хрвати апсолутно имају супротну организацију, а то је племенска организациЈа са жупанима па челу племена, па овај жупанијски склоп »краљевска власт није била кадра да обори, а жупани, кад су се нашли у нужди променили су свога краља и место њега признали су угарског краља, а унутрашњи склоп остао онакав какав је био и ире за време хрв. »краља* Усљед непоњатог жупанијског времена и постале су оне огромне празнине у првом периоду на име ; Није изложена и описана историја српских архонтија, а оно, што је описано, тако је збркано, да не одговара истини историјској; није изложен значај азбуке, ни крштења, ни богумилства, нису означени историјски односи према Риму, према Цариграду, па ни завојевача према освојенима Власима, Арбанасима и Грцима. Дакле је или погрешно, или никако није ии описано 600 година живљена српских племена на трачком полуотоку. II У учебнику други период обухвата време српске краљевине и царевине од 1 159.-1367.; али како је погрешпо описан или није ни описан жупански период наравно да је погрешно схваћен и овај други период.

просветног савета 281

У учебнику се вели «Већина (стр. 3 5.) србских области, које су до тада под својим старешинама биле као независне (?) саставиле су се у једну државу. У овоме перподу српски је народ р&звио све своје добре и зле стране, добродетељи и иороке.« И тако на место друштвеног развитка у вишу Форму живљења, «српски народ« развија, »добродетељи и пороке» као да тога и аре и после није било. Ето са чега се у учебнику објашњавају историски догађаји »неслогом« «завпшћу« и »злобом,« потпуно налик !1а наше средњевековне писце, који објашњавају све историрке догађаје наитијем Бтга или сотоне. У прелазу из »периодат жупанијског у »период« државни, пема ни спомена о пређе бившим наследним кнежевима и жупанима, куд су се дели, шта је шњима било а међу тим у Моп. 8ег. М. К стр. 24. год. 1 234. стоји »Апс1геа Сће1шеп818 кпе2 тадпиз. ат1сгМат ек вос1е1;а1;ет ЈпзШиИ; сит Јоаппе Бап(1и1о, Ка^иззх сотИ;е« а овај велики кнез Андрија и био је брат од стрица првовенчаног краља Стевана. У овоме дакле учебнику нису описане династије српске краљевине и церевине, па зато се и не разумевају појави и радња Немањића, Даљи догађаји наше историје описују се тако, да им сс не зна правога узрока, нпр. вели се о Урошу I краљу: »Урош се борио с различним непријатељима, но је све ратове сретно свршио, не изгубивши у њима ништа. После неких неприлика утврди с угарским краљем мир« (стр. 47.). У овим реченицама није ништа казано. 0 Душану се пише: »На силу узео престо био киван на Грке . . . учинио знатне промене . . Турака се није плашио (а они га само и надбили). . . Душан је један од најзнатнијич људи (?) свога времена. Он је био велики владалац, мудар законодавац, храбар и одличан војвода.« Како видпте пишу се некакви епитети, којима тко хоће може веровати , ако му се верује, али није убеђен, јер нема изложених Факта и узрочности у излагању догађаја. Па за то се природно према оваком излагању и свршује други период овако: »свм труди, сва наарезања, сва ароливена крв сраског народа, — све то би узалуд, све то ароааде а само зато што ^риска властела нису волила свој народ и свога владаоца « (стр. 73.). Дакле цела ствар пропала због неволења! Даље се вели : што су више ценила (властела) своЈу ?:его ли државну корист, што су била у неслози и отимала се за велику власт !« За малу се могу отимати.? ! То се тако говори о учебнику, а није се ни споменуло да су од »војске« били изузети »црквени људи", да су били изузети отроци, робови, слуге и т. д.; па није ни одговорено на питање: су чиме, са каквом војском Неманићи ујединише, раширише, створише српску краљевину и царевину ? Иаравно да се она није створила без војне снаге. На ово питање нема одговора а врло