Prosvetni glasnik

НАЦРТ ПРЕДАВАЊА СРПОКОГ Ј1 земља, вода, ваздух, жито, брашно, мвсо, маст, гвожђе, сребро, злато и т. д. Жислене иленице Мислене еу именжце имена представама. На пр. иевање, играње, читање, саавање, биЛе, бивање, знање, иостанак, иочетак, нестанак, ирестанак, растанак, састанак, сан, игра, слава, свадба, љубав, мржња, радост, иакост, милост, жалост, лепота, хладноЛа, ведрина, милина, хитрина, једрина и т. д. Које |Н'ч и најчешке бивају ирирок Прирок најчешће бивају оне речи , војима се најчешће тврди или одриче да нодмет нешто ради, или да нодмет трпи неку радњу. коју неко други ради, и којима се одговара, кад се пита шта подмет ради , или какву радњу подмет трпи , а те речи јесу — глаголи. Глаголи Глаголи су речи, које казују да се нешто ради, или да нешто бива. На пр. иевати, играти, читати, иисати, и&и, стајати, сиавати; иити, бивати, иостати, нестати; смејати се, чешљати се, иолазити, одлазити, и т. д. Иодела глагола по прелажењу радње Од глагола, који казују да се нешто ради једни су неирелазни, а други ирелазни. Неирелазни глаголи зову се они, који казују такву радњу, која се догађа у самом оном, који је ради, то јест у подмету, и који цо томе не могу имати снољног предмета, на ком би се вршила радња коју они казују. На нр. иЛи, трчати, седети, блејати, рикати, цвркутати, теКи, летети, скакати, устајати. Непрелазни еу и еви они глаголи, који казују да нешто бива, јер ни уз њих никад не може бити иредмет, на ком би се вршило оно, што они казују. Иа пр. бити, иостати, нестати, настати, тра/јати, белети, црнети, коинети, и т. д. Прелазнц глаголи су они, који казују такву радњу, која се ради изван радника или подмета, те но томе оеим нодмета од вог радња излази могу имати и сиољни иредмет, на ком се врши радња, коју они казују. На нр. садити (воћку, лук, цве.ће),

ИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ 287 коиати (земљу , бунар , јаз) , ицти (воду , млеко , вино), косити (ливаду, овас, коров), жети (пшеницу, јечам), брати (грожђе, кукурузе, јабуке), носити (дрва, хаљине, чизме), иисати (писмо, пропис, задатак), звати (Петра, оца, сестру) и т. д. У прелазне глаголе иду и повратни глаголи, који уза се свакад имају личну заменицу сваког лица: се. Они еу двојаки: иросто иовратни и узајмично иовратни. Просто иовратни су они глаголи, који казују такву радњу, која се ради на самом оном, који је ради, те им је по том подмет и предмет у једном исгом лицу. На пр. смејати се, чешљати се, умивати се, куиати се, облачити се, радовати се, срдити се, иравдати св, склањати се и т. д. Узајмично иовратнц еу они глаголи, који казују такву радњу, коју морају радити најмање двојица, и то тако, да су они оба час нодмет из ког излази радња, а час предмет на ком ее врши радња, коју ти глаголи казују. На нр. свађати се, мрзити се, лагати се, намирити се, иомирити се, судити се, слагати се и т. д. Наиомена . Неки глаголи могу бити и иросто иовратни и узајмично иовратни. На пр. ту&и се, чувати се, гледати се, одбијати се и т. д. Подела глагола ио трајању радње По трајању радње деле се глаголи на трајне, тренутне и учестане. Трајни су глаголи они, који казују радњу трајну и неирекидну, и којој се време трајања не ограничава. На пр. иисати, илакати, летети, горети, иЛи, кметовати, војевати, краљевати, тећи и тако даље. Тренутни су они глаголи, који казују радњу, која се за тренутак сврши, или казују радњи почетак или свршетак. На пр. луинути, дати, стати, скочити, крочити, заиисати, заиевати, излетети, источити, ироиевати, ироговорити, иотрчати, развикати се, заилакати се, исиећи, дозвати, доћи, ироКи и т. д. Учестани еу они глаголи, који казују радњу, која се више нута једно за другим понавља или учеетава. Н. пр. седати, устајати, долазити, иролазити, поИивати, мицати се, дозивати, заииси-