Prosvetni glasnik

НАЦРТ ПРЕДАВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ

2 86

Така мисао исказана иди напиеана зове се реченица. Према томе има реченица од три врсте: једнима се што казује иди тврди; другима се што одриче; трећима се пита. Жха мора бити у потпуној реченици У потпуној реченици мора свакад бити двоје: 1. Оно, о чему се нешто тврди, или чему се нешто одриче, иди о чему се нита, и то се зове — иодмет. 2. Оно, шта се о подмету тврди, иди шта се подмету одриче, иди шта се тражи да се о подмету дозна питањем, и то се зове — ирирок. Лримери. Бео дувар; црна табла; ученик читати; отац седети, нису реченице, јер ту нити се шта тврди, нити се шта одриче, нити се што пита. А кад се каже: дувар је бео; табла је црна; ученик чита; отац сеђаше, јесу реченице, јер се тврди да је дувар бео, да је табда црна, да ученик чита, да отац сеђагае. Дувар није бео; табла није црна; ученик не чита; отац не сеђаше, јесу реченице, јер се у њима одриче дувару бедоћа, табди црноћа, ученику читање, оцу седење. Је ли дувар бео? је ли табла црна ? чита ли ученик? сеђаше ли отац? — јесу реченице, јер се у њима тражи да се дозна : је ди дувар бео иди не, је ди табда црна иди не, да ди ученик чита иди не, да ди отац сеђаше иди не. Еоје су речи најчешће подмет Подмет у реченици најчешће бивају оне речи, о којима се најчешће може што тврдити , којима се најчешће може шта одрицати, и о којима се најчешће може питати, а то су — именице. Именице Именице зову се оне речи, које казују имена лицима, стварима и иредставама. Лица су: људи, жене и деца. Ствари су: све 'животиње, све биљке, све остадо што се надази у земљи, на земљи и изван земље , а што се може чудима дознати да постоји као права ствар. Иредстава је: оно, што ми умом замисдимо као ствар и дамо му неко име, ади што као истинска сгвар не постоји и никаким се чудом не може дознати да постоји као истинска ствар.

Према томе именице се деде на стварне и мислене. Стварне именице (Јтварне су именице имена дицима и стварима. Оне се деде на особене, заједничке, збнрне и вештаствене. Особене именице су крштена иди нарочито надевена имена дица, животиња, земаља, градова, варогаи, седа, река, нданина, брда, народа и т. д. Н. пр. Васидије, Десанка, Мидета, Стојан, Видосава, Мидица; Шарац, Јабучидо, Рогоња; Србија, Восна, Немачка, Русија ; Веоград, Фетисдам, Соко; Зајечар, Ваљево, Десковац, Шабац; Подгорац, Мокри Луг, Таково, Вредо; Дунав, Оава, Морава, Тимок, Кодубара; Копаоник, Јастребац, Шарпданина, Ртањ, Космај, НР НИ ^Р х > Ото; Срби, Вугари, Грци и т. д. Заједничке именице зову се оне, од којих свака казује заједничко име дато понаособ многим дицима иди многим стварима по њиховом заједничком роду, иди но њихову заједничком занимању, иди по ономе на што оне сдуже, иди по другом чему што им је заједничко. На пр. човек, жена ; дете, учитељ, ученик, писар, стодар, зидар, кројач, сдуга, етарегаина, војник; кућа, гакода ; кдупа, табда, ето, прозор, врата ; варош, седо ; река, брдо; овца, во, пас, мачка, и т. д. Збирне именице зову се оне, од којих свака казује име дато скуиу лица иди скуиу ствари, од којих свако дице и свака ствар има своје засебно име , које је заједничко свима тим дицима иди етварима које чине тај екуп. На пр. деца (свако за се зове се заједничким именом дете), момчад (свако за се зове заједничким именом момче), бурад (свако за се зове — буре), трње (свако за се зове — трн) , јато (свака се јединка зове засебно заједничким именом — итица, голуб врана и т. д.), чоиор (свака се јединка зове — говече, свињче и т. д.), Вештаствене именице еу оне, које казују име цедокупној кодичини једне материје , која се надази у земљи иди на земљи, од које се граде разне етвари и подмирују разне потребе у животу и сдуже као храна људма и животињама. На пр.