Prosvetni glasnik

295

Шта бива у самој ствари са предметом, кад се креће? Шта на прилику ради коњ кад иде ? — Он мења место. Бива ли то тако и са другим иредметима, који се крећу ? Дакле шта је то кретање — Кретање је мењање места. А шта је противно — супротно — кретању ? Замислите опет коња. Шта он ради, кад се никако не помиче, кад не мења свога места ? — Он онда стоји или лежи. А шта раде други предмети, ако се не крећу ? — Стоје, леже, висе и т. д. Да ли бисте могли исказати све те радње само једном речју ? — Ти се предмети одмарају, находе се у одмору. Дакле кретању је нротивно, — стајање. Одмор, почивање каже се кад нешто стоји на једном месту. Поновите то. Дакле, где престаје одмор, тамо настаје кретвн.е. Којима се чулима примеКује кретање и одмор ? — Чулом вида. Могу ли се те радње приметити и другима чулима и којима? — Чулом слуха и чулом иипања На нрилику ми чујемо како се кре!.у кола, ми можемо опипати да се точак врти; можемо чути и опипати, да је зидни сахат стао. Има ли таких радња, које можемо само чути, а да их никако не видимо ? Кажите ми таке радње ? То што можемо чути, зове се звук или глас. Какве звуке чујемо од домаће животиње ? Какав звук издаје псето ? — Псето лаје и режи. Овца блеји. Крава риче , коњ рже, мачка мауче и т. д. Нека ђаци поброје све гласове које познају. Ако који не би знао, нека му учитељ покаже, а он за њим нека нонови. Какве сте гласове сада казивали ? — Гласове, које издаје од себе животиња. А знате ли каквих радња повекових које се могу чути? Шта с-чд ми радимо ? Шта радимо, кад хоћемо што год другоме да кажемо, који се подалеко од нас налази ? — Ми га вичемо, довикујемо. Шта раде немирна деца, па се из далека чује и знаде да су немирна ? — Деру се, лармају, нлачу, циче и т. д. Сад сте казали радње неких предмета које се чују. Како се зову те радње ? —• Гласови л.уди и животиња. Чујемо ли ми тако ис го гласове, који произлазе и од других предмета ? На прилику којих ? — Кола шкрипе, гром грми, ватра букће. Шта бива са прозорчма, кад поред куКе кола прођу ? — Они сс тресу. Какав глас неки пут издају врата, бич, звонце, Јак ветар ? — Врата шкрипе, бич пуца, звонце звони, ветар дува, звижди, ћуче и т. д. Од каквих сте предмета гласове сада казивали? Од мртвих предмета. А пре ових, какве сте гласове казивали ?

Дакле, у какав ред можемо ставити све те гласове ? Писмени рад: 1. Написати реченице, у којима се говори о гласовима, које издаје од себе животиња. Верно псето лаје. Поносити коњ хрже. Гладна овца блеји. 2. Написати реченице о радњи товека која се могу чути : Отац говори с матером. Учитељ разговара са ђацима. Мати зове кћер. Радосна девојчица пева. Немарна ученица виче по школи. Дебео се човек задува, кад се пење уз степене. Болник тешво кашље. 3. Написати реченице, у којима се говори о гласовима који произлазе од мртвнх предмета. ГГрозори се тресу. Ватра праска. Ветар ћарлија. Река хуји. Гром грми. 72. РАЗГОВОР Радње биљака и живогиња 1. 1'адње биљака: клија, ниче, замеће се, расте, цвета, листа, вене, чами, опада, трули, зре. 2. Радње животиња : гризе, буши, штииа, жваће, гњезди се, ирокљувљује се, лети, сиава, одмара се, пролеће, сева. Опомињете ли се о каквим смо радњама говорили прошлога часа? — 0 радњама које можемо чути. Кажите ми неколико од тих, но уједно именујте и предмете, од којих оне произлазе. — Коњ хрже, псето лаје и т. д. Како једном речју зовемо те радње, које можемо чути ? — Звук или глас. Шта зовемо звуком или гласом ? — Сваку радњу, коју можемо чути. Још о каквим смо радњама говорили нре тих ? Именујтс неке од тих. Како једном речју зовемо те радње ? — Кретање предмета. Опомињете ли се шта значи кретање? — Кретање је мењање места некога предмета Сад ћемо гледати, да осим гласова и кретања изнађемо и друге радње на предмотима. Како се зову предмеги који расту из зем.ке и на земљи ? Можете ли именовати коју њину радњу ? — Учнтељ може упућивати ђаке на одговоре овако: Добро сте рекли да биљке расту. Но знате ли како се каже за оно прво кад биље израшћује из корена, семена и заметка ? — Почетак се зове клица, а остало младица. Шта се каже да биљка ради, кад се почне најпре појављиватп на њој лист и цвет ? — Каже се да пупи, цвета и лнста. Шта се у пролеће појављује на свима дрвима, а особито на грабовим, брестовим и брезовим ? Из њих капље многи сок и вода. Шта бива са цветом од дрвета ? — Кз цвета се замеће род. Шта бива с родом преко лета ? — Род расте и зре. Зре ли и цвеће, на прилику ружа и друго ? Шта бива са цветом кад прецвета? — Вене, суши се и опада, Шта буде са свима дрвима најпосле, и ако их људи не исеку и не утамане? — Престаре, иструле, пропадају. Шта буде с родом кад сазре ? — Опадне. — Шта бива са опалим лишћем? -- Осуши се и иструли. —