Prosvetni glasnik

296

ПРДКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДПЕ НАСТАВЕ

Шта чини много цвеће кад се принесе носу, — на прилику ружа , лппов цвет и т. д? — Мирише. Којих сте то предмета казивали радње ? — Поповите опет те радње, и додајте свакоме предмету оно што је за њега. — Биљке расту, дрва пупе , цвеће мирише. — Кажите саме радње без предмета. — Расте, цвета, пупи, мирише. — Могу ли се чути те радње? Дакле, шта нема у њих? — Гласа, звука. А могу ли се видети? Вез сумње, можете видети, како биљке цветају, зру и т. д. А то ће рећи да ми у томе виднмо само промену би.вкину, и ту промену зовемо радњом. Али стварног кретања не видимо при тима радњама. Умете ли ми казати какве друге радње животињске осим гласова и кретања о којима смо веК говорили ? Шта раде на црилику мишеви, кад су радп да уђу у затворени сандук, или да се докопају мекиња и брашна из амбара ? — Прогризу сандук и даске, па начине рупу. — Шта раде пси, кад их дражнмо? — Уједају. — А мачке? — Гребу. — Шта ви радите, кад дође рачунска задаћа? Рачунамо. Шта раде мали ђацн, кад почињу учити? — Бро.је и погађају гласове, растављају речи на слогове и гласове. — Шта треба ви да радите, кад вам ја што казујем ? — Да слугаамо, да будемо пажљиви. — Шта треба да чините, кад се школа отпочне? — Не трсба се разговарати. — У каквом сад положају слушате? — Седимо. — Какав положај узима ваше тело, кад говорите ? — Стојимо. — Шта радите при почетку и нри свршетку учења ? — Молимо се Богу. — Шта треба да радите, кад што не разумете ? — Да питамо. — Шта треба да радите кад вас питам ? — Да одговарамо. — Кад вам што не допустим и забраним? — Да слушамо. — Шта треба да чините пре него што почнете радити какав посао? — Да промислимо. — Шта треба да чините кад вас ја запитам што о ономе, што сам вам казивао, па не можете одмах да ми одговорите ? — Да се сећамо. — Шта радите кад учите задаћу, коју сте већ прошли ? — Понављамо, повторавамо. — Казивали сте ми ваше радове у школи, а бисте ли ми умети казати и ваше радове у врту и т. д? Начин вежбања у изналажеву разних радња, тако је лак, да ту и не треба каквог даљег обавештавања и упутства. Ннсмени рад. Написати радње о којима смо говорили. На прилику; шта раде деца у врту: трче, пужу се, млате, беру, тресу, пењу се, заливају, нлеве, чунају, расађују, саде ит. д. 73. РАЗГОВОР Радње пеких делова човековог тела 1. Рукама: дижемо, носимо, кидамо, вучемо, бацамо, држимо, вежемо, шијемо, цредемо, мпјемо, тремо, стружемо, вртимо, сечемо, стрижемо, туцамо, печемо, мељемо, показ5'јемо и т. д.

2. Ногама: ходимо, трчимо, скачемо, лупамо, играмо, тоциљамо се, корачамо, маширамо, и т. д. 3. Устима : говоримо, казујемо, невамо, смојемо се, плачемо, вичемо, кличемо, зовамо, трубимо, једемо, пијемо, звиждимо, љубпмо, пљујемо, кашЛ)емо, и т. д. 4. Очима: гледамо, намигујемо, илачемо, мерима, прегледамо, стрељамо, и т. д. 0 каквим смо радњама говорили последњег часа? Којим деловима свога тела људи највише раде? Рукама. — Шта се ради рукама? — Поси, диже, реже, сече и т. д — Шта обично жене раде рукама ? Преду, шију, вез;, плету и т. д. Шта ради столар рукама ? — Струже, теше, палн, врти, регке и т. д. ■ Тако се могу иребројати сви ручни радови свију занатлија и раденика. Пцемени рад. Написати 20—30 радња шго се раде рукама. Нанисати од 5—30 радња што се врше ногама, устима, очима. 74. РАЗГОВОР Радови ђачки у школи Зато што се свака радња односи на неки предмет, зна се чим се која радња спомене да се тиче оеог или оног предмета, па макар се тај предмет увек и не споменуо. На прилику: ходити, јести, спавати не односи се сад ни на какав прсдмет, па зато те саме речи и немају пикаква значчја, ако их не односимо на онај предмет, од кога те радње излазе. На прилику. ходи псето, једе брат, спава тица Предмет од кога долази радња зове се друкчије подмет Дакле у горњим мримернма: тица, псето, брат, биће подмет. До сада смо набројали приличан број разних радња. Нека сад сваки каже по две радње. — Шта сте то сад казивали ? — Разне радње. Пазите, да још мало побоље промотримо те радње. Знате ли ви ма какву радњу, која се не односи баш ни на какав предмет? Могу ли у самој ствари радње бити обашка од предмета т. ј. постоје ли предмети сами за себе, а радње опет за себе? — Па дакле одакле нроизлази свака радња? — Произлази од ма каког предмета. Кажите ми неколико радња живих предмета ; радња која исказују глас животиња? — Тица лети, риба плива, голуб ^уче, квочка квоца, врана гаче н т. д. — Предмет од кога долази радња, рекосмо да се зове подмет. Нађите подмете за ове радње: цветз, гори, мрзне, расте, вене, виче, учи и т. д. — Шта сте нашли ? Зашто свака радња мора имати свој подмет ? — За то што свуда, где год се види да има радље тамо мора биги и онај предмет од кога је она произишла. — Шта раде мала деца кад дођу у школу, и док још ништа не знају ? — Уче читати и писати.