Prosvetni glasnik

просветног са15ета

271

је то утацаше штетпо по испчт , особито док пема израђеие школске књижевпоетн. Други су бранили утицање директора и изасла никп тиме, што би се иначе директор са свим искључио из испита, и не би могао утицатп ии оиде где би потребно било, а тиме бп се штетио и сам аукторитет. Оавет је са 8 иротиву 7 гласова одлучио : да ни министров изасланик ни директор не могу утицати на испит зрелости. Др. БакиК предлаже да се допјстп свима чланочима испитнога одбора и председпику да могу утицати на испит зрелости питањима , иначе пе би се могло казати да се испит полаже пред комисијом, кад она не би имала права да утиче на испит. Нпје био за то, да се само директору и мннистровом изасланику да право то, алп је за то да сваки члан може стављати питања, ако би му се чипило, да паставник питач не води нспитивање добрим правцем. Оавет је овај предлог са 7 противу 5 гласова примнс, а трп су се уздржали од глпсања. С тиме су свршена правила нспита зрелости. IV Бор ТодоровиИ чита следећи реферат о Ботаници у Зоологији ПанчиКа, Ботаници Покорнога и Зоологији Црногорца. „Гдакнол Просветном Савету Одбор одређени , да да своје мњеи.е о књигама, које би требало прештампати за школску потребу, размислио је и своје мњење о тим књигама подноси Главном Просветном Савету. Књиге о ко.јима одбор има да каже своје мишљење, јесу ове : Зоологија и Ботаника од д-ра Ј. Панчића, Покорнова Ботаника и Зоологија од Косте Цриогорца 1. Како су књиге Зоологија и Ботаника од др-а ЈосиФа Панчића гшсане за ученпке Вслике Школе, то су и удешаване за овај ступањ наставе према ондашњим приликама. Но откад се катедра Јестаственпце на Великој Школи поделила у три катедре , те се тиме опсег овим наукама знатно проширио, постале су и ове књиге недовољие за Велику Школу. Међу тим у средњој настави проширен је опсег природцим наукама, па се предаје по овим књигама у средњим школама. Према свему овоме ваља ове књиге удесити за више разреде средњих школа. И одбор је мњења: а. Да се Зоологија др-а Ј. Панчића узме као оспова за ппеањс посебие Биологпје (Зоологије) за VII разред гимназије, и да се у главном учние ове измене : да се унесе нова подела (класификација) животиња ; да се скрати општи део о човеку будући се по са дашњем паставном плану Аптропологија засебло пре-

даје, да уђе аналпза главпијих родова , а где ових нма врло много, само ана.шза Фамилија пз Фауне Српске Краљсвине. Прп том стране животин.е остале би онако, као што су п сада заступљене у овој књизп. б. Исто тако да се Ботанпка од др-а Ј. ПанчиКа, узме као оспова за ппсање овог дела. посебне Биоло • гије, по ко ј:>ј Ке се предавати у VI разреду гнмназпје. У овој књизи учнпнле бп се оие главне измене: органологија би дошла онако, како је изложена у Флори околине бсоградске, само би се узело шире из ботанпке о биљној ћелици и биљним ткивима; систематика би била она иста, која и у споменутој Флори, то јест једна прпроднд система п једна вештачка (Линејева спојена са Л имарковом): смањио би се број Фамилија на ополико, колико се може свршити у средњим школама; и на послотку изостало би са свпм распрострањење биљака у пређашњим светским добима, а остало из ФитогеограФпјс остало би као што је Обе ове књиге удесилс би се тако, да у њих не уђе оно, нгго би ушло у општу Биологију, коју би ваљало одвојено написатп. И све ове измепе ниговештене су у главним по ■ тезима, а потпунпје могле би се изр 1дити онда, ако се начелно усвоји овај нре »лог. 2 У П окојшовој Ботапици одбир «предлаже да се при прештампавању учипе ове нзмене : а. Да терминологија буде потпупо сугласпа с терминима у Флори и Ботапици од др-а Ј. Папчића, јер нема разлога по коме би се у истој школи и у истој пауци предавало по разлнчним терминима, и тиме чинила само збрка у појмовима. б Да класиФикација бпљака буде пзтпуно иста која јс у Флорп п Ботанпцн од др -а Ј. Папчића. в. Да сс изоставе оне Фамилпје , родови н врсте биљака од којих код нас псма представника, нити долазе к нама какви производп тих биљака. г. Да се изоставе или бољима замене оне слнке које су нетачне. д. Да се приликом прештамплвања исправе и све ситпије погрсшке. 3. Зоологпја Косге Црногорца пе може више поолужпти као школска књига поглавито из ових разлога: а. Класнфикација је веома застарела. Тако све животиње овде подељене су у три кола : кичмењаке, зглавкаре и ллиавце. б. Пема прегледа целог царства жпвотиња в. Пема ништа о појмовима за класификацнју, као ни апализе родова или бар Фамнлпја г. Карактеристика појединпх кола, класа и редова тако је худа и сиромашна, да ни из далека не одговара данашњем стању науке. д Иа много места не долази оно, што би ваљало дабуде, као : код човека нема нпшта о мозгу и кич-