Prosvetni glasnik

.326

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

поручује се живо да се заводе женске школе. Од тих уредаба споменућемо само две-три. Тако у Халској црквеној уредби веди се, да „би било добро кад би се набавило које способно женско лице које би учило девојчице читању и писању бар по 2 сата дневно — Лутер је задовољан био и с једним сатом па дан, — јер, вели се у тој уредби, књига није само за људе, него и за жене, почек и оне треба као год и људи да се припреме за небо и за венчан живот". — Највећи утицај на уређење женских школа имале су две Ерауншвајшке уредбе: једна од 1528. и друга од 1543. године. Јован Бугенхаген, који је творац тих уредаба, има се сматрати као оснивач женских гакола у Немачкој. У свом нацрту о девојачким школама вели он за учитељке, да треба да су доброг владања и да еу „вичне" јеванђељу. Што се тиче наставних предмета, и овде се спомиње читање и разумевање науке хришћанске, т. ј. библиске приче, катихизис и црквено певање. Време учења да траје једно две године дана, у школу да се иде на дан по 1 до 2 сата, а остало време да употребљавају деца на проучавање задатака, да слушају своје родитеље и да помажу у домаћем раду. Учитељке да погађа општина. У оној другој уредби, од 1543. г., тражи се готово то исто што и у првој уредби, т. ј. да се подижу женске школе по свима варогаима и паланкана, да се поред читања учи и писање, но ово последње — ако бага не може друкчије бити — може и изостати, само да се за то већа пажња обраћа на катихизис и св. писмо. Ко је рад да му ћерке гато вигае науче, нека им даје да се вежбају у читању писаних писама. Време је учења знатно проширено, т. ј. наређено је да се у школу иде по 2 еата пре и 2 сата после подне, али се опет нарочито сврће пажња на то да се деца не смеју сувише претрпавати науком. Најопширније се говори о уређењу женских школа у Витенбершкој уредби, која пада по времену измећу оне две брунгавајгаке уредбе (1533.). У тој се спомиње да учдтељ мора бити сталан и да се у гаколу иде „чим звоно изјутра зазвони на молитву, па до ручка", а „после ручка од 12 до 3 сата по подне." Средом и Суботом после подне да нема гаколе. Пре подне да се уче деца читању

преслугаавају да се из онога гато им је задано и да се ради с почетницима) а после подне да се пигае и пева. Средом и Суботом пре подне да се предају катихизис, псалми и изреке, а „свременом" да се отпочне и рачунање. — У данагање време свакоме ће- се учинити, да је ово врло мало и незнатно, али у оно време, кад је све било у зачетку, било је ово доисга и велико и значајно. Поред оваких гакола постојали еу и приватни заводи, у којима су се учила женска деца, из вигаих сгалежа, латинском и грчком језику, јер, по схватању ондагањега доба, то је знање врло потребно, ако се хоће да се се деца упуте у самосталном суђењу о догађајима и потребама живота. На измаку XVII века било је жена које су читале св. писмо у оригиналу, на јеврејском и грчком језику. Као гато се види, пре времена ре ®ормације, није било ни једне вигае женске гаколе, јер и оно што је било не може се сматрати никако друкчије но као обичне основне школе. Па и после реФормације, поред свега тога што је по неки манастир претворен у државне школе, које и дан данас врло лепо напредују и цветају за образовање женске омладине, остадоше на празно сви покушаји којима се смераше да се од манастира начине и женске школе. Она тешка времена гато настадоше после реФормације, као : религиозне и политичке размирице, ужаси тријестогодишњег рата итд., не дадоше да се оствари она лепа мисао, да се заведу нарочите јавне гаколе у којима би женска младеж налазила већег образовања. У тим неповољним приликама пропадоје и оно мало женских гакола што је постајало. Место њих ницаху и бујаху приватне школе, у којима сте као наставнике могли видети неке старе баке, дојкиње, слушкиње, неке месаре, чизмаре, па н натролџије. Око 1700. г. у самом Кенигсбергу бидо је око 200 таких буџачких школа. У XVIII веку настадоше нови утицаји с разних страна и опет се нрихвати мисао о подизању нарочитих завода за образовање женеке омладине. Пијетизам донесе са собом, те се у Хали отвори велики завод Франков. Ту су се почела примати и женска деца, ади у ограниченој мери. Што се у то време боље почедо мислити о задаћи женског образовања, томе је много допринео Фенелон сво-