Prosvetni glasnik
51
СТА1БЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ
401
НАПРАВЉЕНЕ ПОС.4Е РАТА
ЗАПОЧЕТЕ ДА СЕ у СЕПТ. ГРАДЕ 1880/1 НЕДОВРШЕНЕ
Видински .
61
25
-
Ореховски
18
3
—
Врачапскн .
22
2
—
Свиштовски
23
4
—
Липнишки ср. (трн. окр.)
22
6
1
Трновски школ. окр.
3 6
11
1 3
РуШЧУКСКИ
28
8
—
Силистријски ....
7
2
—
Разградски
1 1
9
4
Шумен и провад.
29
9
—
Ески-Џумски ....
5
—
1
7. Државна номоћ Држава у неким случајима помаже општинама за те зграде, особито сиротним општинама уаропашћеним за време рата, насељеним бежанцима, или такима (на западу) где само са државном помоћу може у стансвништпу да се побуди велика ревност за школе. Нарочито за ту цељ, као и за помоћ општинским класним школама, одређена је сума за »помоћ општннским школама« која је у буџету за прошлу (до 1 Марта 1881. год.) рачунску годину износила 350 000 динара, а за текућу (1881.) годипу у 300 000 динара. Следећи списак показује све помоћи, које су дате од како је уређена врховна управа за школе, до 3 . Децембра 1881. год. од државе на разне бугаске школе у Кпежевини : Списак је расиоређен нрема еадашњим администрагивним окрузима:*
округ
Г О д и н I!
динар
1. Софијски
за
1880. — и 1881.
36800
2. Ћустендилски
»
1879. 1880 „ 1881.
44600
3. Трнски .
»
1879.1880 »
1881.
3 5000
4. Орханијскп
I)
» » »
»
10800
5. Видински .
»
— 1880 «
881.
29400
6. Ломски
»
1879.1880
—
600
7. Берковски .
»
— 1 880 »
88 1.
11000
8. Раховски
»
_ — 1
881,
4700
9. Врачански .
10
— — » 1881.
7400
10. Плевњански .
»
1 879. 1880 » 1
881.
9000
1 1. Ловчански . ,
»
1879. 1880 » 1
881.
1 6100
12. Свиштовски
»
— 1880
—
800
13. Сливњански . •
«
— 1880
—
9400
14. Трновски .
»
1 879. 1800 » 1
881.
27450
15. Рушчукски
1879. 1880 » 1881.
20240
1 6. Силистријски .
«
1879.1880 « 1
881.
11 400
ОКРУГ 17. Разградски 18. Еови-Џумоки 10. Шуменски "2 0. Провадијскп I 21. Варпски
Г О д и н Е динар « 1 879. 1 880 » 1 88 1. 750П „ — 1880 » 1881. 10800 » 1879.1880 » 1881. 23900 — 1880 » 1881. 8200 » 1879. 1880» 1881. 53350
К;*о што се види, највеће суме помоКи дате су варнском, ћустендилском и трнском округу; после њих долазн софијски , вндински и други по реду. 8. Школска година, нрограми и учебници Школска година свуда у варошима траје десет месеци. По селима мучно се сељанима навикнути да децу држе дуго у школама, јер их употреољавају при земљорадничким пословима. Сеоске се школа отварају обично тада, кад престану пољски радови, а затварају се пред нролеће кад настане време за земљорадничке послове. С тога све су сеоске школе само зимске школе, у којима се нредаје по 7—8 месеци, ако пе и мање. По извештајима школских иншпектора, предавало се на пр. у школским окрузима :
X Трновски 31 'Кустендилски 10 Шуменскн 6
М Е с Е Ц и IX VIII VII .12 57 1 5 48 36 6 28 10 5
VI свега школа 9 124 2. 102 — 48
* У извештају било је означено свако село по именце, колико је коме дато помоћи. Пошто то за нас нема интереса, ми смо узели целокугше еуме на округе.
У разградском и видинском округу учило се свуда 8 месеци, а у варошима 10. У рушчукском округу од 5 2 школе има 17 где се предавало нешто мање од 0 месеци. Општа измена тога обичаја може да настане само тада, кад становништво умедне боље да оцењује користи од школовања. Не само да то скраћивање школске године отежава рад у школп, но има и друго једно зло против кога до сада нису прописана закоиска средства, а то је: неуредно долажење деце у школу. Наставни програм за основне школе, и то за троразредну школу (три »одељења«) прописала је управа народне просвете у месецу Августу 1878. год. кад је одељењем народне просвете управљао г. М. С. Дринов. У месецу Августу 1880. године тај програм заменио је тадашн.и министар народне просвете, г. Ив. Ђузељев са новим програмом, а за курс од четири године. Тај нови програм употребљава се до данас, ма да се потпуна школа са четири разреда налази само по варошима и по већим селима. У трновском школском округу на пр. које у варошима које у селима има 97 школа, и од тих 33 су са четири разреда, 43 са три разерда, 20 са два разреда и само једна са једним разредом. У ћустендилском округу било је 4 °/ 0 основних школр са четири