Prosvetni glasnik

КРИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ

941

викати: „ Одкуда ти овде врљоки ? тебеухајци нико није видео." Тада ће зец рећи : „Та за бога браћо, па и ја сам медведа у шуми плашио, ијадникана чистину нред вас изагнао." Ма да је од стране зечеве оваково хвалисање било јавно, но зверовима се учини тако забавно, да су и зецу дали један комадић медвеђег уха. Ма да се ми често смејемо хвалџијама, но кад сештогоддели, они неостају без у дела. 15. •1ав, срна и лнсица По пустарама јураше лав срну, и скоро је беше стигао; па крвожедним погледом, чисто је прождираше, видећи да ће од ње бити мастан ручак. Кукавна срна дотрч:и до једне провалије, коју ни срна ни лав не могоше обићи. Напрегне и последње силе, па као стрела из лука, прескочи на другу страну преко провалије, и ту стане на стени дрктећи. — И лав дотрчи до провалије па стаде. Ту негде близу деси се лисица, и рећи ће лаву: „Како то! Зар ти тако хитар и јак, да уступиш тромој срни! Ако само пожелшп, ти можеш учинити чудеса. Ма да је провалија широка, ти само ако усхтеш, заиста можеш да је прескочиш. Веруј мојој савести, и мом пријатељству, да ја не бих ни једног часа више живела кад би то што си ти — цар животиња — била." Крв у лаву узавре, запе са све четири ноге да нровалију нрескочи; но нрескочити је не може; стрмоглав у провалију полете и на место погибе. А шта је тада радила лија, ? Иолагано сиђе у цровалију, па видећи да је лав мртав и репом не миче, и да му више не треба ласкати, она му се иримиче, и ноче га глодати, и за месец дана лија је до костију лава оглодала. 16. Мушица и путници У јулу месецу, баш у подне, кад је највећа припека, уз песковиту узбрдицу путоваху неки путници на колима. Од велике врућине, коњи беху сустали, на баш ни с места. Кочијаш скиде се доле, за њим газда, па и цела породица његова. Мора бити да су кола била претоварена; за то коњи ма да су кола с места кренули, с великом их муком уз брдо вуцијаху. Од некуд ето ти мушице, и видећи како се коњи и путници муче, она им притече у помоћ. Колико је игда могла, поче зујати и око кола облетати : то на једног коња падне, то на другог, па га уједе, час на место кочијашево падне, час доле — горе међу путницима тамо амо снује, и непрестанце се жали, да јој нико ништа не ће да помогне, већ се она сама о свему брине. Међу тим, коњи полагано — корак по корак извукоше кола на равницу. „Но, хвала Богу," рећи ће муха, „седите сад сваки на своје место, и

срећан вам пут, а мене остав'те на мнру да се одморим ; јер сам од тешког труда сустала, и једва ме држе крила."

Боже мој! колико на свету и маљуди који се пришуњају као шипка уз бубањтамо.кудаих не тражи нико, па ипак траже свога дела. 17. Магарац Некакав сељак имађаше врло доброг магарца. који се тако учтиво и смирено понашао, да се газда није мого с њиме довољно нахвалити. Да се магарац не би у шуми изгубио, сељак му обеси о врат меденицу. Одмах се магаре напући и почне се поносити, — мислећи да је сад велики господин (мора бити да је чуло за ордене). Но док музвонцео врат не обесише, оио је срећно иролазило: ако уђе у раж или овас, или башту, оно се добро напасе, и полагано изађе. Сад са свим другчије пође : ма куд да се мрдне мој важни господин, непрестанце на њему нови чин. Домаћин, с батином у руци, тера магарца из баште и овса, а суседи, чујући у свом овсу глас звонца, оплавком терају магарца. До јесени наш кукавни великаш тако омрша, да му само кожа и кости оста. Икод људи, док су умаломзвању, свакојако се мисли о њихову поштењу, но чимдобију већичин, целоим цоштењеизиђена видик. 13. Куљина и магарац Слепи магарац пође на далек пут па у шуми залута. Шума је била тако честа. да се магарац није могао маћи ни с места. На срећу, ту се негде десила близу буљина, и прими се, да магарцу буде вођа. А као што сваки зна, буљина ноћу види врло добро и из јутра,теизведе магарца на правипут. Магарцу се тешко беше с буљином растати, па је почне молити да с њиме остане, и да у друштву цео свет обиђе. Буљина на то пристаде, и као какак господин — магарцу на леђа уседне. И продужише пут. Но да ли су срећно путовали ? Не. Чим сунчани зраци почеше по небу играти, буљина беше јогунаста, и магарца саветоваше — да скрене — то на једну то на другу страну. — „Чувај се! "виче буљина,, на десно је бара." Но тамо бара не беше. „Узми корак више у лево !" И на једанпут стрмоглави се магарац с бу љином у провалију.