Prosvetni glasnik

942

Ако сдепац сдепца води, оба ћеу јам у. п а с т и ;

19. Магарац и сељак Сељак најмп магарца, да му у лето чува башту од ј врана и врабаца. Магарац беше врдо учтив ; башту је чувао и ни једног листпћа у њој није хтео дирнути, па и тицама није дао приступити. Но и сељак се слабо користио. Јер, магарац, терајући тице — онако магарећи - сву башту увршља и потапта. Кад ово сељак види, он магарца осечком добро измлати, и с тиме се с њиме наплати. Сваки одобри и повика: „тако му ушатој скотини и треба ! Зар је његова памет за то, да чува башту од тица ?" Мибисмо рекли (не у одбрану а Магарца јер је он своје добио ), да и онај нијебио паметан, којијемагарцанајмио да му баштучува.

20. Остарели лав Цар животиња, страшнло шума — лав, остари и изгуби спагу: нема оне јачине у ноктима, нема оштрине у зубима — једном речи,снага издала иједва га изнемогле ноге носе. Но што је још црње и горе — не само да га се зверови нису бојали, већ сваки за старе увреде хтеде се лаву осветити, и утркиваху се, ко ће му већу увреду нанети: Горди коњ копитом га бије, а курјак зубом парне, с друге стране во оштрим рогом убоде. Кукавни лав, стегнувши срце, трпи ове увреде, и потмуло ричући чека крај живота. Кад ал' ето ти и магарца, и напућивши се напери своју копиту, да и он лаву врати мило за драго и само гледаше место, где ће лава жешће заболетш „0 богови!" стењајући завапи лав, „да не бих доживео тај срам, узмите ми душу скорије! Ма како да је смрт мени страшна, ипак је лакша, но трпети увреду од магарца."

21. Д е о б а Некаки поштени трговци уортаче се да заједно 4'ргују, и што добију, на равне делове да деле. Срећа их послужи, ц они приличну суму новаца зараде, и сад је требало ту добит поделити. Нозар деобаможе бити без свађе и спора ? Баш у тај мах, кад они беху подигли читаву грају око еспапа и пара, неко пови-

ка: „Пожар! Брже спасавајте кућу и еспап! Један од њих повика; , Ајте брже, рачуне ћемо после прегледати' и сваком своје дати !" Други ће рећи : „Мени Фади још хиљада." Трећи виче : „ Ја с места не ћу маћи, док не добијем моје две хиљаде." Још један повика: „ Не, не! ми нисмо сагласни, јер су рачуни јасни." II моји трговци, заборавивши да је у кући пожар, дотле су викади, док их дим не обузе и не угуши, те сви ту на месту са својим имањем изгореше.

Не ретко тако бива и код послова који су много важнији.Честонесрећа отуда долази, што људи, у место да општој несрећи сдожно на сусрет изиђу, гложе се око својих дичних користи. 22. Топови и једрила На гадији, међу топовима и једрилима изроди се страшно непрајатељство. Топови, помодивши своЈа грда из гадије кроз мазгаде. овако су се жадиди небесима: „0, богови! Дал је когод видео, да се ништавно платно може с нама мерити, и од оне користи бити, какву ми доприносимо ? И какав посао раде та платна на нашем тешком и дугом путу ? Тек што ветар дуне, она се надују, и тако напуће, чисто би човек рекао, да су бог зна како важна, јуре по бескрајном океану, и тиме се ноносе. Наш је посао много важнијн: ми у ратовима грувамо, и свуда страх и смрт собом носимо, благодарећи нама, наша гадија сдободно по морима путује и никога се не б,>ји. Не, ми се не могкемо више слагати нити живети с једридима — ми можемо н без њих бити. Помози нам свемогу ћи Бореју,*) исценај у кома де једрнла !" Бореј топове нослуша ; небо се натмури, море поцрни. тадаси се на мору иодигоше као пданине, гром тресну, сјај муње засдепи очи, Бореј цепа у комаде једрида. Једрида нестаде, бура престаде. Но шта би с гадијом бе^ једрила ? Она постаде играчка ветрова и таласа, јури по мору као пањ. И прва бура која се деси на мору, подухвати гадију безједрида; потера јетамо-амо, и она заједно с топовима, оде као цртак на дно мора. Самоје она држава снажна,у којој су све струке паметно уређене. С оружјем онаје непријатељустрашна, а једрила су у њој грађанске власти. (НАСТАВИЋЕ СЕ.) * Бореј, јак северни ветар.