Prosvetni glasnik
58
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ.
ХХХ1П.
0Д СТО СТДНОВНИКА
МУШ-
ЖЕН-
У оп-
мгш-
ЖКН-|
У оп-
ких
СКИХ
ШТЕ
ких
скихј
ШТЕ
и
3
с т
А Л
Е Ж
А
ОБЛАСТ
НЕЗЕМЉОРАДНИЧВОГ | ЗЕМЉ0ГАДНИЧК0Г
КИЛО ЈЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
УЧЕНИКА УЧЕНИЦА ■ВАКА
УЧЕНИКД УЧЕНИЦА ЂАКД
Шумадија • •
6 .1 7
4 .3 7
5 .40
З .об
О .оз
1.5 8
Источни окр.
8 .оо
5 .1 2
6 68
3 .2 4
0 13
1 .91
Западни окр.
6 .5 "
5 .38
6.06
2 .56
0 .о 4
1 .13
Јужни окрузи
ј 9 .31
5 92
7 .8 2
1 .91
0.о 2
145
Источних овруга • • 64 Западних округа • • 82 Јужних округа - ■ • 64
Кад поредимо релативну размеру ђака,које дају у основну школу остали сталежи, с размером односећом се на землзораднички сталеж, онда налазимо, да је на сто ученика , односно ученица, оних родитеља, који нису били земљорадници, долазило
у овлдсти:
Иоточних округа • Шумадији .... Заиадних округа • Јужних округа • •
ученика ученица бдка из земљорад. стадежа 40 .5 2 .5 29 .5 49.6 0.: 29.з 39.о 0.1 18 .6 20.5 О.з 18.5
Из оеих размера може се најбоље увидети, у каквом се незнању мора налазити женско становништво по селима. Много што шта било би боље, да имамо више ученица у основним школама. Неће бити без интереса, ако овде ставимо односну размеру ђака према становништву, из неких држава у Еврони. Тако имала је
у основним шкодама . године од 1000 стдновника
Швајцарсва • •
1871
155 ђака
Немачка
1872
152
»
Дуксембург • • • •
1874
142
»
Норвешка
1873
138
Шведска • • • ■
1885
138
»
Нидерландска • • ■
1873
136
»
Дансва
1867
135
»
Француска ....
1872
131
»
Белгија
1872
123
»
Аусто-Угарска • • ■
1872
91
»
Велика Британија •
1871
88
»
Шпанија
1873
82
»
Италија
1874
70
»
Грчка
1874
50
»
Португалсва ....
1870
32
»
Србија 1875 17 * Румунија 1873 17 » Русија • 1873 14 » У основним школама учи још доста ђака, који су из других места а не из оног, у коме је школа. Овако мора бити, кад једна школа има тек на 70 квадратних километара. Но размера између једних и других ђака мења се према томе, какве су школе, т. ј. мушке или женске, варошке или сеоске. На крају 1875. школске године, било је ђака
у школдмд : г Д е је шв. удаљ. од шк. мушким • • 13 899 6 388 женским • 2 678 273 варошким • 7 359 1 815 сеоским • 9 218 4846 у оиште • 16 577 6 661
процендт ђдка из места 1'де је шк. удаљ. од шк' 68 .51 31 .49 90 .;5 9 .25 80 .2 2 17 .98 65 .54 34 .46 71 .34 28 .6 6
У женским школама најмање је ученица са стране Нааротив у сеоским школама, ђака из удаљених од школе места има више од једне трећине. На сто ђака из места где је школа, долазило их је, који су били из других места, и то у школама женским • • 10 варошким 25 мушким 47 сеоским 53 у опште ... 40 У сеоским школама број ђака са стране још једном .је толики , колики у школама варошким. Да и ова околност много утиче на редовио долажење ђака у школу, а следствено и на успех , то није потребно доказивати. По окрузима биле су ове размере између једних и других ђака. Види иреглед XXXIV. на страни 59. Највише ученика са стране има у школама округа подринског, и то у свима школама без разлике, било мушким или женским, варошким или сеоским. У женским школама округа црноречког, све су ученице биле из места где је школа, а ни једна није била са стране. Осим тога најмање страних ученица било је у школама округа смедеревског, а највише у школама подринског округа. Од варошких школа, имаде су школе у београдском округу најмање, а у подринском округу највише ђака, који нису били из места где је школа. У сеоским школама било је таких ђака најмање у смедеревском, а највише у подринском округу.