Prosvetni glasnik

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ.

ХХХ1П.

0Д СТО СТДНОВНИКА

МУШ-

ЖЕН-

У оп-

мгш-

ЖКН-|

У оп-

ких

СКИХ

ШТЕ

ких

скихј

ШТЕ

с т

А Л

Е Ж

ОБЛАСТ

НЕЗЕМЉОРАДНИЧВОГ | ЗЕМЉ0ГАДНИЧК0Г

КИЛО ЈЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

УЧЕНИКА УЧЕНИЦА ■ВАКА

УЧЕНИКД УЧЕНИЦА ЂАКД

Шумадија • •

6 .1 7

4 .3 7

5 .40

З .об

О .оз

1.5 8

Источни окр.

8 .оо

5 .1 2

6 68

3 .2 4

0 13

1 .91

Западни окр.

6 .5 "

5 .38

6.06

2 .56

0 .о 4

1 .13

Јужни окрузи

ј 9 .31

5 92

7 .8 2

1 .91

0.о 2

145

Источних овруга • • 64 Западних округа • • 82 Јужних округа - ■ • 64

Кад поредимо релативну размеру ђака,које дају у основну школу остали сталежи, с размером односећом се на землзораднички сталеж, онда налазимо, да је на сто ученика , односно ученица, оних родитеља, који нису били земљорадници, долазило

у овлдсти:

Иоточних округа • Шумадији .... Заиадних округа • Јужних округа • •

ученика ученица бдка из земљорад. стадежа 40 .5 2 .5 29 .5 49.6 0.: 29.з 39.о 0.1 18 .6 20.5 О.з 18.5

Из оеих размера може се најбоље увидети, у каквом се незнању мора налазити женско становништво по селима. Много што шта било би боље, да имамо више ученица у основним школама. Неће бити без интереса, ако овде ставимо односну размеру ђака према становништву, из неких држава у Еврони. Тако имала је

у основним шкодама . године од 1000 стдновника

Швајцарсва • •

1871

155 ђака

Немачка

1872

152

Дуксембург • • • •

1874

142

Норвешка

1873

138

Шведска • • • ■

1885

138

Нидерландска • • ■

1873

136

Дансва

1867

135

Француска ....

1872

131

Белгија

1872

123

Аусто-Угарска • • ■

1872

Велика Британија •

1871

Шпанија

1873

Италија

1874

Грчка

1874

Португалсва ....

1870

Србија 1875 17 * Румунија 1873 17 » Русија • 1873 14 » У основним школама учи још доста ђака, који су из других места а не из оног, у коме је школа. Овако мора бити, кад једна школа има тек на 70 квадратних километара. Но размера између једних и других ђака мења се према томе, какве су школе, т. ј. мушке или женске, варошке или сеоске. На крају 1875. школске године, било је ђака

у школдмд : г Д е је шв. удаљ. од шк. мушким • • 13 899 6 388 женским • 2 678 273 варошким • 7 359 1 815 сеоским • 9 218 4846 у оиште • 16 577 6 661

процендт ђдка из места 1'де је шк. удаљ. од шк' 68 .51 31 .49 90 .;5 9 .25 80 .2 2 17 .98 65 .54 34 .46 71 .34 28 .6 6

У женским школама најмање је ученица са стране Нааротив у сеоским школама, ђака из удаљених од школе места има више од једне трећине. На сто ђака из места где је школа, долазило их је, који су били из других места, и то у школама женским • • 10 варошким 25 мушким 47 сеоским 53 у опште ... 40 У сеоским школама број ђака са стране још једном .је толики , колики у школама варошким. Да и ова околност много утиче на редовио долажење ђака у школу, а следствено и на успех , то није потребно доказивати. По окрузима биле су ове размере између једних и других ђака. Види иреглед XXXIV. на страни 59. Највише ученика са стране има у школама округа подринског, и то у свима школама без разлике, било мушким или женским, варошким или сеоским. У женским школама округа црноречког, све су ученице биле из места где је школа, а ни једна није била са стране. Осим тога најмање страних ученица било је у школама округа смедеревског, а највише у школама подринског округа. Од варошких школа, имаде су школе у београдском округу најмање, а у подринском округу највише ђака, који нису били из места где је школа. У сеоским школама било је таких ђака најмање у смедеревском, а највише у подринском округу.