Prosvetni glasnik

912 ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ } тичким емљоиисом. Све то овогодишњи ученици IV разреда изучиди су у ранијим разредима по старом распореду предмета на разреде и часове. С тога је наставник, поновивши раније изучено, диктирањем из Дистервегове ШтгпеШЉге доиуњавао и исправљао садржину ручне књиге ученичке : Мишковићеве математичне геограФИЈе, а из Клуновог земљописа диктирао до 10 табака о култури јевропских земаља и народа. И задовољство којим су ученици сравњагали добитке образовани народа, извучене умеганошћу и вештином из органских и неорганских природних иромзвода, који у нагаој отаџбини у изобиљу мртви леже, са развитком нагае Физичке и техничке културе у времену, кад ми због неумеганости радити и радом својим дати вредности обиљу наше земље, кукамо на немагатину своју, — навегаће наставника да и ове године' напредак културни бар које земље и народа сравни са нагаом земљом и народом. Таквих одстуиака: где се негато раније свршило у једном разреду, а новим се ирограмом ставља то исто у други разред, било је и у другим разредима, — просто због прелазног стања; али је опет у сваком разреду уз приновак понављањем онога штоје раније изучено сав нови програм обухваћен и извргаен. Ручна књига ученицима у сгаријим разредима била је Драгагаевићев а у IV разреду и Мишковићев земљопис; но у I разреду служили су се ученици дуго школским мапама и Кипертовим атлаеима без икакве књиге, гато не беше у почетку године никаквих штампаних књига; нити је се наставник журио за књигу. Наставник нредлаже да се набави реље®ни и црни глоб за овај предмет, а по могућству и планетаријум. Предавања довршена другом половином Априла. е). Историја сриског народа предавана је по програму штампаном, а материјал прибиран по глагласницима Српског ученог друштва, Ваничековој и Калајевој историји и разним часописима, а ручна књига ученика, Крстићева исгорија, белешкама исправљана и допуњавана. Образованост народна у добима из којих не дониру историјска дата објашњавана је образованошћу комшија; у другим добима, рукотворинама и умотворинама народним, његовим извозним и увозним артиклима, правцем

.ИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКО./1А трговачких путова и главним трговима, новцем српских владалаца; делењем народа на сталеже и изрицањем правде итд. Предавање довршено крајем Анрила до 1367 године у III разреду а у IV разреду цела исгорија (олет због прелазног стања) крајем Маја. И за овај нредмет предлаже наставник да се израде етнографско-историјске карте Балканског полуострва: за време досељења Срба, за доба Неманића и за време опадања срнске државпе моћи; и да се школској библијотеци набаве Радови Југословенске Академије Наука. ж). Ллгебра и геомвтрија су предаване до доласка штампаног програма по наставникову а од тада по томе програму по Адгебри и Геометрији г. Ст. Марковића. Докази у алгебри и геометрији мзвођени су, према потреби, по синтетичкој и аналитичкој методи. Домаћи су задатци давани недељно из алгебре, а из геоиетрије норед екскурзије по неки пут. Вадатци су исправљени каткад радом на часу а и прегледани иначе. Предавањ' су довргаена из алгебре на крају Марта а из геометрије у почетку Априла. з.) Геометријско цртање и красноиис предавани су по програму наставникову, усвојеном од савета нроФесорског за то, гато за ове предмете иинистарство није ни послало никаквог програма. и). лободоручно иртање предавано је по наставникову програму, за то што нема никаквих модела за предавања по новом програму. Предавање ариродних наука почето је 16 Новембра, по повратку наставникову са осуства, а свршено из ботанике 5 Априла, из зоологије 25. Априла, из Физике 1. Маја, из хемије 23. Априла. ђ). Ботаника је нредавана потпуно по министарском програму а из г. Панчићеве Флоре околине Београда и по ботаници Покорнога е додавањемо Физиолођији биљака: храњењу, растењу и саставу биљке. Дети су ученици випте пута извођени у поље ради прибирања и изучавања биљака а зими се служидо сувим биљкама сабраним из околине. ј). Зсологија је предавана по програму а по књизи г. Косте Црногорца, допуњеној с 5—6 табака диктирања о модерној подели животиња: на табла, групе, класе и редове и о карактерича