Prosvetni glasnik

914

ПОВА МЕТЕОРОЛОГИЈА И ПРЕДСКАЗИВАН.Е ВРЕМЕНА

НОВА МЕТЕОРОЛОГИЈА И ПРЕДСИАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА (Ееуие Лез с1еих топЛеб)

III До сада су се студије метеорологиста иоглавито обртале оним случајним ваздушним узмутљајима који се зову вихарима или бурама, што се крећу у ковитлац, којих су својства добро позната и по којама се обично предсказује време на кратак рок. По једноме саошптењу г. Шевреља, којејеон ту скоро учинио ннродноме агрикултурном друштву, први који је уочио кружно и витласто кретање бура, био је Јосиф Хуберт, око године 1788. Мало касније су се те исте идеје јавиле на свет у Енглеској, у једноме делу пуковника Капера. (Оћзегта^опз оп ш<1з аш! топ1;ооп8, БопДгез 1801). Године 1818 Хуберт је имао потпуну Формулу витластога обртања и кретања бура Десет година касније Дове наштампа његову карту олује од 25 Декембра 1821, која је прошла северну Јевропу правцем од југо-запада к северо-истоку, и која се кретала витласто. За тим су исто питање осветљавали радови В. К. РедФилда (1831), сер Вилјема Рида, Хенрика Пидингтона о бурама из индијског мора и с Антила. Закони о олујама или бурама као што се изводе из ових истраживања, взома су просги. Буре су вихари или вртложасти ветрови, у којима силина ветра шири круг до извеснога простора, у коже се беснило буре на један пут само од себе гаси и уништава. На два краја средишњега мирнога ваздуха који је у средини вихара, дувају ветрови којих су правци међу собом потпуно противни. Правац витлања ових вихара постојан Је за сваку полукуглу; на северу витлање јури с десна на лево (супротно мицању сказаљака на сату), а на југу витлање јури с лева на десно (онако као сказаљкс на сату). 0 тога је за буре у нашем крају света могао Буис-Баљо поставити правило: „Обрните ветру леђа и пружите леву руку, па с тим имате нађен правац к средишту." Али се ови вихари не крећу на месту : они који постану у тропским пределима јуре полукруглом линијом савијајући најпре к западу, пењући се ио

том к северу и силазећи к истоку. Ови полукрузи по свој прилици нису ништа друго него делови иравога круга, у коме се вихари крећу следујући једној ваздушној сгруји и њеним правилима. Амерички вихари иду са свим другим путем ; али, на послетку, на целој се земљи правац ових страшних покрета врло мало мења. Вихари се крећу врло брзо, и отуда следује да је брзина по унутрашњој страни полукружне линије већа, јер се к брзини иокрета још додаје брзина обртања, која је на унутрашњој сграни већа него на спољној. Тога ради је унутрашња страна вихара много опаснија него епољна, јер је на унутрашњој брзини и сила много већа. Бродовима који у путовању по мору наиђу на вихарну олују препоручује се, да беже од средишта и да траже крајеве. Је ли близу или далеко средиште, може се израчунати по барометру, који врло осетно пада од крајева к средишту идући, тако да је у средишту на најмањој мери. Бивало је да је ова разлика барометра допирала до 50 нилиметара. „Треба да научиш буквицу олује, говори Волсунга-Сага, ако ћеш да ти у пристаништу остану читави твоји коњи на једрила ; треба да ту буквицу упишеш на балванима и на крми брода." Данашњи морнар зна ту буквицу довољно, и неће стајати без одбране пред страшном ваздушном појавом која га може застати на путу; с пешто искуства он је у етању да сазна цростор и правац свога непријатеља и да му се измакае. Бродарски заповедник Бридет ево како почиње преговор његове славне студије о бурама јужне полукругле : , Ја имам само да им препоручим пажљивост и слепо новерење иа да дотерају дотле, да исмевају беснидо ветрова које ће научити да савлађују, да. тако без икакве бојазни излазе на сусрет олујама које су им дотле толика несрећа и опасност бивале." Већ је познато, да се вртлога или кружних вихара морнари више не боје;многи су се већ толико осмелили да се њима играју, да се њима служе, да нека одстојања брже претуре. Године 1842 на дан 24