Prosvetni glasnik

ЈЕДНА ГЛАВА И8 ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ

26 и знатне количине нрашине. Оно до дуте постоји велика тешкоћа у израчунавању, колика треба да је ширина канала, и та се тешкоћа још увећав >, ако сираве за вентилацију брзо ироиевују ваздух у просторима, који се загревају. Али што је главно, техника је за овај задатак дорасла. Кад канали за довођење ваздуха нису довољно чисти, могу се простори, које треба загрејати, напунити прашином и кречним делићима. Али ово се може лако отклонити брижљивим надзиравањем канала. Они се морају начинити од материјала, који прашину лако не дрима, а најбоље је да се направе деви од земље и да се лепо глеђошу. Но осем тога ваздух, који ее доводи дросторима за грејање, мора пролазити кроз честа сита, и да се по могућству чисти од прашине. Исто тако и судови с водом намештају се ради исте цељи. Узевши све ово скупа, види се, да техника никако не стоји пред каквим тешкоћама, које она не може савладити. И по што је грејање ваздухом, ирема другим системама централног грејања, доста јевтино и што се тиче грађења, и употребе топлоте, то је корисно да се оно у школама употреби. И ако се неки туже на грејање ваздухом, ипак има стотинама иовољних околности. Еолико је грејање ваздухом корисно види се и ло томе, што је оно заведено у новим берлинским школским здањима. У новој доротејској варошкој реалци, као и у већини берлинских школа, које се греју ваздухом, налази се отвор у одвесном дувару собе, кроз који улази загрејан ваздух у собу. Тај отвор налази се у висини за 2 метра од патоса, и може се затворити помоћу заклопаца. Ваздух, ио што је у простору за загревање угрејан, мора прелазити изнад судова напуњених водом, те тако бар од чести засићен воденЈм паром долази у гаколске собе. Веће сале снабдевене еу са два или више отвора за улазак ваздуха. Вештачка вентилација удешена је у школским собама тако да се употребљени ваздух не повраћа у собе које се греју, него се спроводи одмах на поље. Аутор, по коме ово пишемо, прича овако: „На моја запиткивања господа учитељи одговорише ми, да се школске собе греју добро, и да се није осетило да је ваздух сув, ма да је вентилација била врло обилата. Оамо по не-

кад, веле они, из цеви за довођење ваздуха, донесе загрејани ваздух кречне делиће прашине, који падају на клупе и хаљине." Али техника је у сгању да и овој незгоди доскочи. б. Грејање водом У начелу се разлпкују два начина грејања водом: с великим и с малим аритиском. По оииеу једнога пиеца, грејање водомс великим нритиском, састоји се из једне непрекидне цеви, која је сразмерно доста узана. Дугачка је 150 — 190 метара. Једна шестина те дужине налази се у пећи као поврпшна за загревање. Деви су пванредно дебеле и то 2,5 5 см. а шупљина им износи 1,25 — 2,5 см. Оне морају бити тако јаке, јер имају да издрже извавредно јак притисак, и морају се унапред опробати, да ли могу да издрже тај нритиеак. Вода се тера у цеви средетвом једнога шмрка тако, да су оне слободне од ваздуха. По што се вода по овом систему загреје изнад тачке кључања, и по што се због херметичног затвора никаква пара образовати не сме, то се за ширење воде намести један суд на најгорњој тачци цеви за излажење. Од ове цеви, која иде на више и доста се високо лење, иду трансмиеионе цеви (цеви за цроношење топлоте) у собе, које хоћемо да загрејемо и тамо предају топлоту воде. Овај сиетем није за школе добар из ових разлога. Прво, он је само онда са свим безопасан, ако је израђен што се може брижљивије. Дру10, њиме ее много губи у материјалу за горење. Треће, не може се удешавати издавање тоилоте различним просторима црема различним потребама. На поелетку, цеви имају екоро једнака својства као и гвоздене иећи, јер и оне се охладе одмах, чим се прекиње загревање. Грејање водом с малим иритиском већ је довољно опробано и показало се цељисходније, од горе навеа,еног грејања. Оноје с изванредном коришћу употребљено у неколико берлинских школа, и све оне сумње, које су се са разних сграна појављивале, савладане су. Применом овога еиетема добија се равномерно и пријатно загревање разреда, отклања ее посебно ложење ватара, а тиме и прашина и нечистоћа, уштеђује се радна снага за ложење, за пренос материјала за ложење и за из-