Prosvetni glasnik

ДЕЧНЈА ЗАБАВИШТА И. ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

69

И тако оно што захтева модерна педагогика, т. ј. А а се сви а °Ј М0Ш ослањају на иримете, ево се потнуно остварује и подмирује.

И ако је у овој расправи доста површно изложен значај Фреблових средетава која је он завео у евојим забавиштима за дечије образовање у првом добу њиног живота, опет мисдимо да неће бити ни једнога, који буде ову расправу е пажњом дроучио, који ће казати: све ово, што Фребел хоће, може се, ако не баш са свим потдуно, а оно приближно, ностићи и обичним дечијим еиграчкама. Ми не велимо, да се њима не може учднити доста за дечији развитак. Али .и оно што ее доетигне у том погледу, не долази од самих сиграчака, већ се онај уедех који се ту доетизава има приписати једино самој деци и њиховом инстинкту, по коме ее она еама довијају те и оно што није баш згодно дотерују онако како се корисно могу њиме занимати и забављати. Радећи и забављајући се тим сиграчкама, каке се обично по дућанима лродају или како их деда сама ма од чега граде, деца ее не зандмају онако како треба, него више проводе време у празном игрању с њима. А кад се дете израна тако упути, т. ј. да се само на празно забавља разним сиграчкама, оно ее временом навикне на и сам живот сматра као једну сиграчку. Ми нак хоћемо да игра дечија буде права игра која ће развијати њихов ум, ерце и каракгер, иа за то и тражимо да у тој невиној забави њиној има доета и збиље. Као што биљка што раете онако дивља у шуми еама из земље усише храну која јој је потребна, тако се и детиња душа напаја оним еоковима што су око ње и што им даје сама околина детиња. Али кад погледате ружин цбунић у баштл који се негује као што треба, ви одмах и сами видите, да је њен цвет много лепши но шт ■ је у дивље руже што расте по ливадама и оградама. Исто онако као што тело детиње не може да напредује без неге, не може ни душа. И са свим онако као што за тело није свака храна, без избора, не може ни за душу поелужити као храна ма шта, него ее морају бирати онака образовна средства, која ће јој доиста моћи на развитак послужити.

Не омећу се детињи нагони душевни у свом слободном избору тиме што се исиред њих раепростдре одабран материјал који је удешен према цељи која се има пред очима. И биљка не усише из земље сваки еок који јој природа даје, него бира оно што је ирема њеној потреби. Тако и детиња елободна воља налази оно што јој треба за развитак свега што у души тиња, баш у ономе што вешта рука васпитачева одабере и изнесе и што она онако са свим полако наговеети како ваља да ее употреби. Избора овде нема, него мора "бити или једно или друго : т. ј. или ће се деге оставити само себи, па нека ради само што хоће и како хоће, или се мора руководити и удућивати да ради оно у чему има реда и закона. Ако буде оно прво, нека се нико не вара, од свега тога неће бити накакве користи ; а ако буде оно друго, онда се можемо надати дравом нанретку и уснеху какав ее у име културе с нравом сме очекивати. И за то мора детету притећи у домоћ човек са својом зрелијом памећу, мора аридоћи ум са својим тачним и логичним размишљањем, те удесити све што треба и изабрати онака средетва, као што их је Фреблов ведики дух пронашао и извео. И школа, у којој се васпигава и учи, није без уређења евога. Ва то и дечије игралиште — па било у кући или ван куће — мора бити уређена установа, а таква еу доиста дечија забавишта за прво доба детињега живота. Оамо се овако деца могу доиста као што ваља принремити за живот. Оамо ее овако могу извежбати за све врсте радова : и за науку и за вештине, па и за толике послове нрактичкога живота. И само се овако може утврдити не.гревидна веза између образовања које стоји на највишем стунњу и између оних претходпих ступњева који силазе чак до игре дечије. Нека бар матере и учитељи оцене као што ваља значај ових Фреблових занимања што је он деци наменио, јер без те претходне спреме нити забавишта могу напредовати као што треба, нити се у школи може наставити оно што ее тамо заметне и утврди. Нарочито нека се не заборавља да ће они што се данас деца зову, еутра бити људи и да до данашњег нараштаја много стоји, хоће ли му они што поеле долазе уилетати трње или цвеће у његов ЖИВОТ. (свршиће се)