Prosvetni glasnik

до еамоеталног, проналазачеог стварања. И ако не можемо рећи да је детиња душа у потнуној свеети кад то ради, и ако врло добро знамо, да дете у том свом етварању не може бити нотпуно самоетално, за то што још нема евоје јасне конценциЈе, ипак се бвако еве то припрема и то на самим етварима и створовима који му долазе до руку. И тако еаме ствари и начин како их дете буде преображавало, служе детету као почетак (аз, буки и т. д.) у вештини, тако и у ономе што је тако исто црви ночетак у знању. Ако се поново осврнемо на дечије играчке, наћи ћемо још и ово: Исирва је материјал којн се детету даје у руке са евим чврет и у целини. Са свим полагано и ноступно прелазн се за тим на ствари које се деле, иа се досиева и до онога што треба да претходи цртању и сликању, т. ј. долази се до површина, линија и тачака. Исирва се ради са стварима које су доста иотешке и које ни за шта друго кису згодне но да се онако проето ређају п намештају једна поред друге — као што ее то лепо види на оним сандучићима у којима се налазе дрвца исечена у облику цигаља, етубића и др., на којима се деца уче (т. ј. играју) да граде куће, мостове итд. За тим долазе читави низови других ствари које су и лакше и згодннје да се једна е другом слажу и спајају. Испрва се ради са сгварима од дрвета. За тим долазе ствари од хартије. Па и ту прво се ради с листићима који се на разноврснс начине превијају и савијају, па онда место листића (који представљају повргаине) узимају ее лантљичице (од хартије), које представљају линије, - као што се леио види на оним радовима где се деца уче иродсвању тих пантљичица кроз друге, опет на пантљичице исечене, листиће. Иза тих пантљичица долазе танки прутићи, на којима се — као на концу нижу зрна грашка, и тако произлазе слике које се не кваре, него остају онаке како се израде. Поеле таких прутића, који представљају линије, боље него што се то чине оним нантљичицама, долазе линије које се цртају, а с тим долазе доцнијеи боје. Кад дођу на ред они радови где се деца уче боцкању (избадању) и прошивању хартије и др., онда ту деца имају већ випте прилике да производе чита-

ве елике према евојој машти, а кад иристуне оним радовиме где се хартија и др. исеца на разне начине и прилепљује, онда још више имају маха за разноврсно и саиостално стварање слика и облика. Иза тога долазе радови с иловачом (моделисање). То је понајмекша материја за дечију руку и ту се деца вежбају правим пластичким вештачким радовима. Кад стану учити певање, онда се уводе у царство тонова, а кад играју оне„ игре за кретање" и кад ночну учити право играње, онда имају нрилике да се извежбају у нрикладном држању тела. И тако се деца унућују готово у свима вештинама, а у исто време вежбају се и у техничким и занатским нословима. Кад се разгледа онај читав низ радова, ночев од слагања и намештања дрваца (кад деца граде кућице, цркве, мостове, ограде и т. д.) па до оног вештачког склапања, као што се види у радовима са зрнима грашка, онда се јасно увиђа колико и колико имају дечије руке посла и на колико се разноврсних начина могу да вежбају и извежбају, Ту ти се ради час бургијом, час иглом, час маказама ; ту ти се, даље, нешто мери, пешто прелама, нешто продева, нешто ниже, моделише,|црта, слика и т. д. Једном речју полаже ее темељ разним потоњим занатским, техничким и вештачким радовима. И за орнаментику ту се припрема еве шго треба. Тако н. пр. они облици који служе за развијање осећања о леноти дају нрилике да деца израђују розете и украсе у релијеву, са еним онаке како се употребљавају у архитектури. Оне пак небројне мустре где се нродевају и уплетају разне пантљичице, полажу темељ сваком вештачком ткању и ткиву, а они радови где се деца уче исецању и пресавијгњу дају богат материјал за украшавање слика и ствари. Код оволиких образовних средстава није изоетало а да се није узела у обзир свака страна човекових способности; изнађена су вежбања за развијање сваке силе која тиња у детињој души и ма у коме правцу да се ночео развијати дух детињи, он полази од конкретних ствари, без којих се не може ни замислити истински духовни развитак.