Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

85

42. Васпитање лава Ћесару шума — лаву, Бог дарује сина. Ви сви знате зверинску природу; код њих не бива као код нас. Наше дете од године, па ма оно било царско и слабо је и нејако је и глупо ; а лавче — од године давно је изашло из пелена. Кад се сину наврши година, отац се збиљски забрину о његову васпитању — да не би остао незналица; јер то би било понижење за цара, а главно је, кад му управу над царством преда, да, га народ не би проклињао и осуђивао. Љв поче премишљати, коме би свога снна на, васпитање дао, или најпосле приморао да га васпита. Паде му на памет лисица — она је истина паметна; но лагатн, она је велика мајсторица, а са лажовом никакав посао пе може се изврпшти. Дакле, таково васпитање машљаше лав, није за младог царевпћа. „Да лн да га дам кртици ? 0 њој се до душе говори да је у свему уредна и практичпа; ни један корак неће да крочи док добро не испита земљиште.« Једном речју, сви су кртицу хвалили; само несрећа беше у томе, што су у кртице очи мале, и она види оно, што јој је под носом, а у даљини ништа не види. Ово је за кртнце — може бити и добро; али за лава чије је царство велико — тражи се и бистрији и оштрији поглед. „Да понудпм јазавца? Он је до душе н одважан и јак, на је и велики тактичар : али он није добар политичар и грађанска нрава са свим не разуме ; а цар мора бити — и суднја н министар и војник. Јазавац од свега тога ништа не зна, па зато му се и не може поверити, да царског снна васпита " Једном речју, сви зверови, па и сам слон, који је од свакога бно поштован, као у Грчкој Платон, чињаше се лаву, — да му снна — наследника не може васнитати. На срећу, или не — (то ћемо скоро видети) чује орао, цар тица, да се лав у такој нужди налази па се понуди да му он сина васпита. Л.ав то једва дочека, и велику бригу с врата скиде ; јер шта може бити боље, него царевићу цара за учитеља добити. Л.авче спремише и послаше, да се учи код орла царовати. Прође година, па и друга; кога год запитају о уснеху младог лава, сваки га хвали, — све тнце по шумама о њему чудеса причају. Дође уречено време,

и цар — лав шаље да му сина доведу. Син дође ; а отац сазивље све зверове — и мале и велике, сина љуби и грли, па му овако поче говорити: „ЉубазПИ сине, ти си једини иаследник мог престола : мени је једна нога у гробу, а ти тек сад настајеш ди живиш, ја ти с драге воље владу и престо устунам. Кажи нам свима овде: шта си учио, и шта знаш, како свој народ мислиш срећним учинитп?" „Драги оче," одговори син, „ја знам то, што овде не зна нико ; свима тицама — од орла до препелице — ја знам нарав; — знам и то, где која живи, и каква јаја носи ; све невоље тичије, могу вам на прсте избројати, а ево вам и сведочанство мојих учитеља. Кад ти желиш да ми владу предаш, моја ће прва брига битп, да знерове почнем учити, како ће гнезда градити." Цар се изненади. кад ово чу, а с њиме и све звериње, па окуњише носове доле. И старац лав, — доцкан се сети да је његов син којешта учио. Јер онај, кога је природа назначила да влада зверовима, нема никакве користи од тога, ако зна, како треба тичија гнезда нравити. Зи цареве је — рећи ће лав, најважнија наука, да знају особине свог народа н иптересе своје земље. 43. Мајмун Вредни сељак рано порани са ралом на њиву, и труђаше се као сваки добар и вредап радник да што више пооре. Ко год мимо њега прође, сваки га са „срећан ти рад" поздрави и рад му похвали. Мајмун позавиди вредноме сељаку, а и хвале су некако ласкаве, па ко их не би пожелео ? И мајмун се реши да штогод ради, еда би похвалу заслужио. Нађе некакви ћутак, и почне га превртати, ваљати, и с једног места на друго преноспти ; свега га зној нроби, и беше се тако задахтао да је једва од умора дисао. Али га нико не хтеде похвалити, нити му „хвала" казати. А није ни чудо, узаман се мајмун око ћутка труди, кад од тога нико користи нема. М а к а р ч о в е к п у к а о р а д е ћ и, к а д о д њ е г о в о г р а д а н е м а н и к а к е в а ј д е, н и к о м у н е ћ е к а з а т и — х в а л а. (ИАСТАВПЋЕ СЕ)

БЕхЛЕШЈ^Е О ПРОСВЕТИ И ШКО<ЛАМА

Темати Велике Школе за 1882-3. школску годину и који су их израдили За ову школску годину академијски савет Велике Школе одредио је у Мају пр. год. ове теме које су

о овогодишњој свето-Савској светковини награђене: I За технички факултет; „Близу полутара, међу географским ширинама + 0° 10' и -}- 3° 20', меренаја дужина лука у правцу меридијана и добивено језа њу : 179 638, 8 то-