Prosvetni glasnik

324

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ

ИЗ ОИШТЕ ИСТОГШЕ

требало никако оставити без тога предмета. И ирема иотреби оиштег образовања, које учениди треба да изнесу из народне шкоде, а у неколико и према узрасту ученика, општа историја треба да се нредаје у основној (наравно шесторазредној) школи. Сад настаје питање у каквом облику треба предавати општу историју у народној школи? Овде ћу да одговорим на оно друго питање, које са^м напред истакао; и које овде понављам. Овде не може пи бити разговора о томе, да се општа историја може предавати у основној школи у неком хронолошком реду, са свима својим разделима и подразделима. То Је једна немогућност, којој се одмах на супрот иставља огромна опширност самог предмета. Са коликим се напором савдађује овај велики предметиу средњим шкодама, то најбоље знаду наставници (и ученици) средњих завода. Па и при свима тим напорима, опет многи догађаји (наравно од мање вредности) остану неизучени, а они, који се изуче, већином се нређу у врдо скраћеном облику. Од овако скраћеног обдика увек је та посдедица, да се изучавање догађаја сведе на најнужније моменте, који се обично састоје у набрајању имена и места. Из овога најпосде издази крајњи резудтат, да сам предмет не даје тодико поуке ученицима, кодико је) у истини у њему има, а тиме се ништи сама вредност предмета. Тако дакде, из овога је јасно свакоме^, да се историја општа не може у народној школи предавати оним системским, хронодошким редом којим се обично данас пишу опште историје. Е па дакле како може? На ово питање без околишења изамотаног доказивања одговарам ово: нај. згодније би било, кад би се историјски материјад изложио у згодним читаначким чланцима. Наравно да бн се ти чланци морали написати, пазећи на двоје: прво, да се не премаши снага дечијег развитка, а друго да они врше онај исти посао, који врше и остали чланци, који се уносе у читанку. Овај други услов већ је незгодан. Читаначки чданци не могу бити никад сувише дугачки, а иеторија неће за то да зна. Но има нешто ваашије, што смета, да се материјал опште историје унесе у читаначке чданке. Ако се одабере из опште историје само оно, што је најонштије, најнужније и најважннје, опет је тако много, да би само од тога материјала изашла једна велика читанка. Дакде, кад у читанци буде само историјски материјал, онда ће таква читанка опет бити оашта историја, само незгодно нанисана. По томе дакде јасно је за свакога, из овога што сам већ казао, да се историја општа мора нредавати као засебан нредмет у основној шкоди.

Казао сам још напред, да се поменути предмет у народној (основној) шкоди не може предавати оеим системским, хронолошким редом, какав је већ уобичајен у школама и школским књигама. Кад се овако I не може предавати, из напред поменутих разлога, онда остаје још један начин, на који се може општа историја у народној школи предавати. Тај начин, то је писање оиште историје у сликама - бијографијама. Ево за што се мени допада тај начин. Кад се историја пише у сликама, онда се она не мора држати онога хронодошкога реда, који је обична, и као нека потребпа ствар у школским историјама. На против она мож,е одабратн биограФије оних људи, за чија су имена везати најважнији и најодабранији догађаји од опште историје. Пишући такву једну слику, писцу је веома згодно, да уз њу надовеже све оно, што му се чини, да би било згодно из живота народњег оног времена, коме припада и сама личност о којој се иише. Веома му је згодно, да уза живот једне личности дода и културне тековине оног времена, ако их је било. Ја морам признати да то није лак посао, ади се може извршити. У кодико који нисац буде вештији и у кодико више буде познат са самим предметом (онпггом историјом), у тодико ће, без сумње, и саме слике испадати боље. Како се те слике израђују, најбоље ће се видети из лекција које ће нилсе следовати.

ПРВИ ДЕО I ЕГИП1АН И 1. Краљ Мерис Најстарији народ, за који у историји знаио, јесу Егиа&ани. Егинат је врло нлодна земља. Та плодност долази од реке Нила, која тече посред Египта. То бива овако. Сваке године на измаку месеца Маја падају по планинама и брдима велике кише, и на крају Октобра вода се слије у корито. Од тога се Нил тако излије да потопи сву равницу егнпатску. Та поплава нанесе врло плодну земљу, тако да Египћани засеју само жито , па очекују богату жетву. Земља се тако вешто радила још у стара времена, да се и данас томе дивимо. Где је год вода застајала , ту су прокопати канали да вода отиче, а где је год воде било мало, прокопати су канали да вода долази. Али дешавало се да се по некад Нил не излије. Но Египћани су и томе доскочили.