Prosvetni glasnik

КАУАКТЕРНЕ ОЛИКЕ

325

Пре више хиљада година, владао је над Египћаиима краљ Мерис. Он је наредио те су Егинћани иекопали једно огромно језеро. У то јеаеро скунљало се нрегрдно много воде, и кад Нил не надође, нуштанаје вода из језера, те је натапала поља. То Језеро назвато је но имену еамог краља — Мерис. Док је језеро исконано, моралоједуго времена радити више хиљада људи. По штојејезеро ископано, Мерис је наредио, да ее сазидају две велике пирамиде за епомен њему и његовој жени. На краљевој пирамиди изрезана је његова слика, како седи на престолу. Тако исто и на краљичиној нирамиди била је изрезана њена слика. Све ово било је израђено од црног мрамора , по коме је доста белих пега било. Ераљ Мерис много је намучио евој народ, док је иекопао језеро , али је учинио велико добро Египћанима. 0 тога га они сматрају као свога доброг краља. 2. Сезострис После Мериса у Египту је врло знатан владалад био Сезострис. Еод Египћана се прича да је бог ватре — (они су имали више богова) — јавио Сезострисовом оцу, да ће његов син постаТи владалац земље. Уз то му је заповедио , да сву децу, која су се у један дан родила са његовим сином, доведе у свој двор и да их ту са Сезострисом васпита, како би му доцније била најверније слуге ивојводе. Кадје Сезострис постао владар, имао је 1700 таквих својих другова, који су сви постали војводе. Сви су они били људи снажни и чврсти, па су могли дуго еносити глад, умор и друге незгоде. Сезострис је био ратоборан. Он је најире ратовао противу Арављана. По томје напао на Л.ибију, у северној А®рици, и освојио сву земљу до мора. По том је наставио ратовање и ратовао је девет година. Најпре је ириморао Етиоиљане, да му плаћају данак у злату и слоновој кости. Међу тим једна његова олота од 400 лађа ушла је у иерсијски залив и инђијско море, а друга у средиземно море , и освојила све земље и острва. Са сувоземном војском дошао је Сезоетрие до реке Гаига. По том је окренуо ееверозападно противу Скита и покорио их. Крај његовом ратовању био

је у Јевропи, јер му је војска била малаксала од глади, а и народ на који су наишли борио се храбро. Куда је год пролазио, подизао је споменике да се зна докле је допирао. Хиљадама људи био је заробио и повео их у Егинат. Варобљени краљеви морали су вући његова кола. Једном приликом, кад је тако упрегао био више нокорених владалаца, један од краљева недрестано се окретао и гледао како се окреће точак. Кад га краљ упита, зашто то ради, одговорио је : „0 краљу ! Овај точак што се окреће ономиње ме на променљиву срећу људску. Као год што код точка оно што је доле часом буде горе , а оно што је горе часом буде доле, тако је и са краљевима. Данас су на престолу, а сутра су у ропетву." Ове речи јако су дирнуле Сезостриса и заробљени краљеви нису више вукли кола. Покорене народе унотребио је Сезострис за нравлење грађевина, које је отпочео. Још и данас стоје у Египту грдне развалине од грађевина, које је Сезострие иравио. Тако се налазе велики камени етубови, који се зову обелисци, По неки су тако високи као куле, и опет су изрезани само од једног јединог камена. На обелисцима су урезани многи натписи и слике. По томе долазе дугачке путање од камених животињских слика. Кроз ове путање иде се у велики дворац, иза когаје опет направљен један храм. Кров од храма намештен је на 134 стуба, од којих еу неки дебели по 30 стопа. Ето таки су дворови и храм , које су робови зидали Сезострису. Пред најлепшим двором стојала је слика Сезострисова на стубу , који је имао у висину 60 стоиа, а тако исго и слика његове жене. Четири камене слике предетављале су његова четири сина. На дуваровима здања насликана је његовавојска кадидеубој, и они народи, које је покорио, са њиховим оделом и оружјем. Сезострис је владао врло дуго и по нгго је ослепио, одузео је себи живот. После његове смрти, сви народи, које је нокорио , ослободише се егинатског господарства. Али развалине од дворова и слике стоје и сад. 3. Хеопс и ХеФрен Миеирски краљ Хеоис бмо је своие народу зао и опак. Он је готово цео свој народ наморавао да