Prosvetni glasnik

603

радио сриски текст, ако би се наука о човеку и наука о чувању здравља у школама и даље задржаде, јер ово што се саа,а учи и предаје, то се на намет учи. Што сам овде споменуо ова два дела, нисам то учинио ни са чега другог, него из нросте тежње, да своје мишљење одређеније и јасније искажем, везавши мисао за саму ствар, и надам се да ми се за то неће замерити. На послетку имао бих неколико речи да кажем и о дпевнику нредавања. Нема сумње да је дневеик за контролу радова појединих школа од неке вредности и да ће се као такав и даље задржати. Алидневник овакав, какав се сада води, и кад се најбоље води, нити ,је прегледан, нити се по њему може лако нронаћи, како је један или други предмет предаван, и да ли је све по распореду и с неким планом рађено. С тога држим да би ваљало и о томе промислити, не би ли се дневник ради веће прегледности могао и на други који начин водити, као на пр. да седневник за сваки предмет одвојено води. Ово само као узгред напомињем, но не мислнм да се вођење дневника не би могло п другојаче Јдесити, ако се буде нашло за нужно да се садашњи начин вођења дневника измени. У прилоЈу под ./. иодносим у понизности оцене иоједивих школа са подадима за статистику школску и у прилогу под .//. сноје белешке о школским зградама и другим нојединостима. које се тичу прегледаних школа и рада у њима. Захваљујући, господине министре, Вама и Просветном Савету па поверењу, којим сам и овом приликом одликован 10. Јула 1883. г. у Смедереву. остајем најпонизнији ]&. Д авидовић, директор смедеревске ниже гимназије III ИЗВЕШТАЈ г. Михаила Милошевика, учитеља у Краљеву, о стању основних школа у округу тошшчком. Госаодину министру аросвете и цркв. аослова, Актом г. министра просвете и дрквених послова од 7. Маја ове год. ПБр. 3621. одређен сам дан1>егледам школе у окр. топличком. По том тако важпом послу кренуо сам се на иут о. Јуна п прегледав 17 школа вратио сам се с те дужности 25. Јуна у вече. По свршетку тога посла имам част поднетп г министру извештај о стању школа и настане у одређеном ми округу.

У овој годипи било је у округу топличком девет сеоских школа,, једна троразредна у варошици Еуршу.млији и у Прокупљу школа за мушку и ашнску децу са 7 одељења — свега 17 школа. — Испитн су држати у 15 школа — у Ј школе (у Бошњацима где је наставник напустио школу и у Крушцу где није ни отварата школа) нисам испит држао, али сам тек и те школе походио и прилике њихове оценио, што је обележено у засебном делу овог извешћа. Од 7 сеоских школа, ђакуска је дворазредна а в. планска једноразредна, друге су све троразредне и у свима ради по један наставник као и у варошици Куршумлији. Само у вароши Прокупљу име женска школа у 2 одељења, у којој раде две наставнице, а у мушкој прокупачкој школи раде 3 наставника и 2 насгавнице, дакле у целом округу радило је до краја године 11 наставника и 4 наставниде. У тих 15 школа у којима сам испит држао, нашао сам овај успех: одличних осам (6 наставника и 2 наставнице), врло добрих три (наставника), добрих три (1 наставник и 2 наставниде) и рђивих један (наставник). Изложивши све потанко у посебном делу овог извешћа, овде још имам да изложим онште приликеу топличком округу. Познато је како назадку наставе врло много доприносе изостанцп ђачкн од школе. Тога је било без разлике у свима школама; али нека је хвала законодавцу цовога закона основним школама и томе се злу знатно стало на пут, тако, да од образовања одбора школских знатно је мањи број изостанака него до тада, а од сад ће се још већма добра страна тога закона увидети. Као свакада тако и ове године бнло је прилика да су неки ученици (пстина оправданнм узроцима) напустили школу, али како је то било пре еовог закона и министарског расписа односно тога, они су са свим остали и нису се могли принудити да се у школу поврате. Један важнп.ји случај ове природе изложен је у посебном делу овог извешћа. Приметио сам на доста. места да су они ученици, који понављају разред опет у реду понајгорих ученика и ретко ће се где наћн да је онај ученик који нонавља разред са врло добрим успехом свршио исти. Како нанредак школе и наставе зависи од многих околности, тако исто зависи у многоме н од тога како наставннк живи са грађаиима. Ако наставник ужива љубав и поштовање грађана и успех је ушколибољи, јер онда се грађани из те љубави и оданости боље одазивају школи ; јесу ли грађани одвратии од наставника, то су још одвратеији од школе и ту пакад не може успеха бити , но менн је повољно што сам свуда нашао љубав и поштовање између наставника и грађана.

76*