Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

(5-23

род, и натриције и нлебеје. Једно неваљало и насилничео дело, које је учинио -Апије Клаудије, побунило је народ против децимвира. То је било овако. Елаудије је хтео на силу да отме од једног грађанина његову кћер Виргинију, којаје била врло лепа и чесгита девојка. Он је доказивао, да је Виргинија кћи једне његове робиње и по томе да је и она његова робиња и да треба да је код њега. 0 тога он заповеди својим слугама, те ухватише на улици Виргинију и доведотпе је пред суд, који пресуди, да Виргинија као кћи Клаудијеве робиње мора ићи к њему. Кад отац виде, да му нема помоћи, он замоли да му пусте кћер, да је нешто запита. Ва тим своју кћер изведе на страну, и зграби нож од једног касапина, па га забоде својој кћери у срце. Као оно некада Врут, тако и Виргинијин отац, појури са крвавим ножем кроз народ вичући у помоћ и на освету. Оав се народ узбуни. Апија Клаудија ухвате п баце у тамницу, где се сам убије, а његови другови побегну из Рима. Тако се завргаи власт децемвира, а на њихова места дођу опет консули и трибуни. * Од то доба плебеји су се све више ослобођавали од силе патрицијске. Њихови Трибуни највише су им у томе помагали. Два Трибуна Лициније и Секстус израдили су да се многим плебејпма олакгаају дуговн, да се државне земље даду плебејима и да се један консул бира од плебеја, а један од натриција. Римљани су и ггосле тога ратовали са многим народима. Најзнатнији им је ратовање са Картагенцима. iv картагенски или пунски ратови 1 Дуилије Регул 1. Од свију трговачких варогаи, које су Тирци подигли на Средиземном мору, постала је најсилнија и најбогатија Картагена. Ова стара варога лежала је крај мо$а на северу А®рике, а то је оно место према Оицилији, где се сад налази варога Тунис. Картагена није само трговала (као Сидон и Тир) него је и ратовала и освајада земље. Тако је она освојила не само окбне земље у А®рици, него је

покорила и осгрова Сардинију и Корзику и један велики део острова Оицилије. Осем тога имала је она многе насеобине (колоније). Њезине лађе нутовале су по свима познатим морима, њезина трговина цветала је и напредовала, а њезино богаство није се могло измерити. Еартагенци или Пуни били су мален народ, али они су за новце најимали војску, која је морала туђе земље освајати. Чим су Римљани овладали земљама у Италији, морали су се потући са Картагенцима, јер су и једни и дрјти имали жељу да овладају целим светом. С тога Римљани пређоше у Оицилију, потукоше картагенску војску, која се тамо налазила и за кратко време (за неколике године) освојише више од 60 вароши. Тада Картагенци послагае једну голему војску на лађама (флоту). Римљани, који су се на сплавовима превезли у Оицилију, били су сада у великој опасности. Но они су умели да се досете и да се у невољи помогну. Олучајно је на морској обали била избачена једна ратна картагенска лађа. Римљани се иожуре и са неописаним напором саграде за 60 дана око 120 ратних лађа, налик на ону картагенску. Али ове лађе биле су врло тегаке. Оне су се могле само са великом муком даље кретати. Но римски во.јсковођа Дуилије Регул умео се и у овој невољи иомоћи. Он измисли и направи једну справу налик на мост (као гатек), па чим се неиријатељска лађа приближи, он спусти на њу ту справу. Куке закаче обе лађе, а римски војници искоче на онај мост и туку се као да су на суву. Под својим храбрим вођем Регулом, одржаше Римљани једну славну морску битку (код Миле 260 год. пр. Хр.). Римљани су се тако радовали за ову морску нобеду, да су своме храбром војсковођи подигли један споменик од мрамора, и на њему су наместили оне кљунове од освојених картагенских лађа. У исто време они умолише РегЈ г ла да га са буктињама и музиком прате ноћу кад се кући са неке гозбе враћао. Такву част нису чинили Римљани ни једном војсковођи дотле. Они су и дотле своје војсковоће дочекивали свечано са песмом и свирком, али су то чинили дању. 2. После ове победе у Оицилији, Римљани отегае и острова Оардинију и Корзику. Регулу и то не беше