Prosvetni glasnik

ПРОСВБТНЕ БЕЛЕШКЕ 0 ФРАНЦУСКОЈ

627

потреби. Тако наставниди Есо1е <1ез сћаг1ез-а и школе за политичне науке, а и сурадници ,Критичкога прегледа" (једног од најбољих Француских журнала) приређују свакога месеца своју гозбу, на коју се састане око дваестину Француских научара и странаца. Али ни то није доста да би се људи од науке могли чешће састајати те претресати иитања која их интересују. Међу тим дане се склонило у Паризу историјско друштво, и као да ће њему бити суђено да буде средиште састаицима разних научара. Прва тачка његовога статута вели: „Историјскоме друштву цељ је да олакша додир међу људма од науке, не осврћући се ни на какав дух партијски; да им пружа средства за научна иснитивања ; да постиче ообиљно проучавање; да буди вољу у свима који се интересују за умни развитак наше отаџбине; једном речи, историјско друштво тежи да створи простран круг људи, задахнутих љубављу према науци и отаџбини." Друштво је сасгавило клуб за све људе, који се занимају историјским наукама или се јако ннтересују за њих, као: за историју у опште, историју књижевности, нрава, философију , вештине, језике и т. д. Онојеу своме стану дало члановима на послугу г.њижевне журнале, историјске и научне листове, како Француске тако и странске. Оно се брине да набавља својим члановима главнија дела из Француске и странске књижевности по нижој цени. Историјско друштво има тројаке чланове : осниваче, редовне и дописне. Чланови оснивачи иолажу 1000 динара од један пут. Редовни чланови улажу по 100 динара на годину. Донисни члановн пријављују се из провинција или са стране; они улажу у касу друштвену по 20 динара, кад дођу у Париз и кад се ту не баве дуже од четири месеца. На послетку странци имају бесплатно приступ, ако се не баве у Паризу више од месец дана. И ђаци аз виших школа могу долазити у клуб, али само по препоруци свога проФесора и кад уложе 2<) динара на годину. Они се не сматрају као чланови друштва и морају сваке године тражити допуштење да могу имати приступа у дворану друштвену. Међу члановима оснивачима има друштво људи из свих виших завода, у којима се изучава књижевност, историја и Фплологија. Почасни су му председници Анри Мартен и Миње, чувени историци. Редовни је председник Шоно, проФесор у школи виших наука. Потпредседници су: Лавис и Сорељ. У управном су одбору: директор политичних наука Бутми, проФесори Со11е§е (1е Ггаасе-а Бреал и Парис, ироФесор у школи за вештине Минц, ироФесори из Сорбоне Ероазе и Рамбо, и проФесорн из школе за источне језике Лежер и Кордје. Друштво има преко четири стотине чланова, махом наставнпка по вишим школама или чиновника из министарства

спољних послова. Оно се зове и Сен-Симоново друштво, јер му је стан на савијутку оне улице, којој је наденуто име славнога историка Сен-Симона. Француска влада почелајеу последње време живо радити на томе, да се виша настава реорганизира и добије карактер практичности. Жели се, да ђаци који уче историју и Филологију буду изравнани, што се тиче наставе, с правницима и медицинарима. Та реорганизација почиње напредовати. Установа конФеренција са свим је изменила дојакошњи ток ствари, те изгледа да ће школска 1882.—1883. година дати врло добре резултате. У томе предњачи париски Факултет књижевности. Има већ две године како тај Факултет у почетку свакога семестра штампа, поред нрограма својих предмета, и извесан број упустава с напоменом свих лекција, што се читају из извесне науке не само у Сорбони, него и у ®со1е с1ез сћагЧез, Есо1е (1ез ћаи1ез еШез и у Со11е§е с1е Ггапсе-у. И тако ђак, који дође из провинције као још ненознат с научним Паризом, може се одмах оријентисати и сазнати за сва научна средства којима може располагати. Ово је врло корисна новина. Такве синтетичне објаве спајају вештачким путем све научне заводе у једну целину. Као другу новину вреди споменути, да с> се у почетку ове школске године, поред извесног програма школских предмета, први пут објавили снецијални курсови (соигб Јегшез), налик на позната рпта&ззћпа код немачких университета. У објави је речено, да се од јако неће пуштати публика на извесае лекције. И на дослетку слушаоци Филологије, историје и Философије назватв су први пут ове године студентнма. Ст,> денти се уписују, Добијају ђачку карту и имају на расположењу своју библиотеку. Ове новине примљене су у Паризу с великим одобравањем. У почетку школске године, до 8. децембра 1882. било је унисано у Сорбони оволико ученика: за философију 58, за књижевност и граматику 218, за историју 125, за нове језике 84; свега 480 ученика. За природњачке и математичие науке пријавило се беше тако много ученика, да се сви нису могли ни примити. КонФеренције и сиецијални курсови одржавајунепрестану свезу између ученика и проФесора. ПроФесор је дужан нрегледати њихове радове и обавештавати их ; једном речи, на њ падавелики терет. ПроФесори из Сорбоне показују у томе велико усрђе и готовост; само су ради, да се отресу неких обавеза што не иду ни мало у прилог науке или предавања. Најтежа нм је обавеза — испит за бакалавра књижевности (испит зрелостн). У Француској се не полаже тај иснит но лицејима (гимназијама), него на Факултетима. По неким Факултетима пријавн се за испнт зрелости и сувише ђака, тако да нема доста ни проФесора испитивача, 79*