Prosvetni glasnik

656

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА

V НЕГОТИНСКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ Госаодине Министре, Част ми је швеетити Вас о целокугшом годишњем раду завода, којл је новерен мојој уирави. Да би се тај рад Еидније иреставио, дужан сам нре овега дотаћи се оних чињенида, које су на-њ знатно утицале. — Тако је школска 1882-88 год. отпочела радити са једнои новином, коју дотадашње немадоше. Та је новина— разредне старегмине. Ова се установа у иочетку веома хладно примила од наетавника највише са тога, што не беше у први мах тачно одређено време нове дужности. Тоједоцније изравнато међусобним дежурством разр. сгарешина над два разреда. — Поред разр. старешина у овој школској години имала смо и другу новину: школски је закон замењен ноеим иочетком месеца љебруара. Проширење власти разр. старешине и директора за иетупе појединих ученика, а на рачун дотадашње влаетн иаставнот савета, нису деца у почетку иримила триељиво. Два три случаја неиослушноети дечнје- исиољила еу то расиоложење јнсно. Примена ове власти на поједиве слтчајеве локазала је и насгавничку умешност. Елечање пак, којжм су деца кажњавина до овога закона, било је ираво мучење деце живе и окретне ирироде. Нестанак те каштиге утицао је на таку децу примегно, јер навикнута на њу изленише без ње своје ионашање. Наотавнику остаде реч, такг н оеобига досегљпност па да се одржи прежа такој деци. Првгнцалж еу у помоћ и разр. етарешшга и директор, кад је требало. Научном је насгавом руководило -шест ваетаБника: један је предавао хрнпЉанску науку, дрџги срнскн језнк, треЛи неначкн језнк са додатком српскот језнка, четврти рачуннцу са алгебром и као додатак геомегр ско цртање, аети јесгаственжиу и нриродже иатке друге са додатком теоиетрнје ж шести зеиљопис и српску нсторију. Од вешгива предавато је саио телесно и војнпчко Бежбање. То је седми жаставннк. Друте вешгине: слободоручно цртше, краенопи« н невање ниеу нредавате жреко целе године. Лотнисатп је некушавао да краеиопис у I раз.

ноказује, али је доцније те чаеове заменио са часовима српског језика, јер му је за извршење ирограма тога предмета требало вжше времеиа. Нн телесно и војничко вежбање није нредавато ненрекидно. Ово је било с тога, што за тај посао нема подеенота локада па се у хлидне ж мочарне дане није могло нредавати у ходнику школском, како је бпло наре}>ено, највжше са хладноће и сжромгшне одеће дечнје. Алж и осжм тога често промењжвање наставника за ово везкбање (у овој годинж тројица еу ее изменилн сем помоћника, којих је било два) утжцало је много на рад' ове вештпне. Овај завод нотребује једнога паставнжка еем досадашњих за науке матенатжчне, једнога за слободоручжо цртање и краснопдс и једнога за иевање II МуЗЕКу. Тако је стање наставннчке снаге, а сад да посебице изложим, како се обрађивао научни материјал. Привремежп нрограмж обележилж еу гражице наставнога матернјада и ио томе вма семернгнв могућноет пзвршења тнх програма. У излагању држаћу се онога реда, којнје у наетавном раепореду усвојен. 1. Наука Хриш&анска предавата је без великога ирекидања у ева четирж разреда. Г. вероучитељ вели: т у 1Е1 н IV раз. при важнијим задацнма уаотребљавао сам ж дижгирање, ади не редонно, јер сам пекуегвож вждео да тчежици иису у сгању санн нри објашњену ведитж белешку. Овеме днктнрању дало мн је повода и то, што су ручже књнге но жротраму врло жеудесне. " Па дање, нели: ,.ж«>нављање пре^аета отжочело је у I и II разреду од половнне Марта, а у Ш и IV раз. иочетком Жаја." Најжоеле додаје: „од нреке је нотребе нзбацнтж старе књнге, јер се деца љима ништи не корнсте, ж заме-нитж нх бољим.'" Предавање је овога нреднета Бећинож вршено аеморжјои, која дако Бегрн. ако ннје иснренлегана живом остдож света нгео је жева/вало, а хваљељем н уздшаљен свега, шта је добро н илеженнто. Овоше је иредмету то н најглавнији задагак, како «е иенж чннн.