Prosvetni glasnik

ГОДИШВзИ ИУВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОДА

II. Сриски језик у овоже месту има велвих тешкоћа. По докадном говору денећи, ни један просветни завод наше отаџбине нема тодико тежак задатак језика, колико има овај завод. Треба ли сномињати да у самоме месту, где је овај завод, чешће се говори влашки него срнски међу становништвом? Чиновништво и мали број трговаца споразумевају се међу собом ерпски. Окренемо ли се околини ван ове вароши, наћи ћемо да се само два среза (крајински и брзоналаначки) служе српским језиком у јавном саобраћају. Но и они непотиуно. Све остало говори влашки. Према томе научно предавање срнског језика има великих тегоба. Деца не знају значења домаћих речи и немају речи (појмова) обидно. Да би се у оваком стању настава српског језика с усиехом изведа, употребљено је много времена на ирииоведање разних комада из „Невена", Вуловићеве друге читанке и приповедака из старога и новог завета од Ђ. Даничића. Деца из I раз. нису имала читанке, те су морала служити се позајмицом читанке и „Невена" од другова из старијих разреда. У приповедању тражило се од деце да се веџбају течном говору и акцентуацији речи и да за себе изводе корисне поуке. Научан материјал српског језика обрађен је по нрограму тачно. Најтеже је ово обрађивање ове године ишдо у III раз. где се и најтежи дедови граматике (облици и основе) обделавају. Није више времена узимато, јер се није могло, али је и уснех у овом разреду био најлошији. Најлакше је се радило у II раз. где је у програм и најмањи део граматике (наука о гласовима) стављен. У I раз. обрађен је сав материјал, али са повећањем броја часова, јер без тога не би се могао обрадити пошто је због веџбања у течном говору и тачном исказивању мисли требало много више времена. Часови краснописа узети су за српски језик, јер се та вештина није предавала. У I V раз. наука о реченицама обрађена је у свој оппшрности програма и без повећавања времена. Анализом нриноведаних комада утврђивани су закони језика, а писменим задацима, чији је недељни број за све предмете савет наставни почетком године утврдио, — веџбани су ученици да правилно

657

излажу мисди, граде облике речима., лзналазе речи где су поједини закони примењени и т. д. ОваЈ су предмет два наставника предавала. III. Лемачки језик ослања се много на срнски у изучавању. Њега је предавао један наставннк. „До половине месеца Новембра од почетка шк. године веди наставник — диктовао сам тај предмет у I раз. јер није било ручне књиге." „У III разреду, наставља он, диктовао сам о грађењу и употреби пређашњег времена глагола слабе, јаке н мешовите промене, и грађење тога облика у глагола помоћних начина." Сви ученици II раз. иису имали II део немачке граматике но Трауту, јер се он распродао. Ученици I раз. служили су се од половие Новембра до краја шк. године букваром Ст. В. Поповпћа. Грађн је поновљена у свииа разредима: у I раз. Маја, у II и III раз. Марта, а у IV раз. Априла. Предавање је врпшо еаставник умегннчки тако, да су деца била кадра велике низове реченичне са српскога нревесги на немачкк језик и обрнуго. Па не само што су била кадра преводпгз, него су у превођењу могла свагда показпватп законе језика немачког упорећене са законима српског, којкма су се служида при том послу. У IV раз.- жасгавник је кушао и дијалогом на немачком језпку неке комаде обрадити са ученнцниа., н го са доста великжи успехом. Писмене задаће давао је наегавнпк по напред утврђеном реду од наставнога савета. Поиоћу овпх задаћа вежбани су 1>аци правллном ппеању речи и реченица немачкнх. Програме је обраднс у свима разредима пзразивши се да је садашњи број чаеова довољан за извођење тога програма. IV. Јестаствеиица и осгаље ириродпе науке. Ова група научна од 6 гредмета бнда је у рукама једнота наставника. Осм оввх 6 предмета он је предавао и геометрију. Ове лредиете нмала еу деца печатане оеии основа хежије, воју су имада у рукопису од пређашњмх другова ге вн она ппје диктирана. Ученици I раз. служнли су се кингом : „Тело човечије" од М. Петровнћа, ученидн III раз. Физиком од М. Петровнћа, в Зоологијом од К. Црногорца, а ученицн II и IV раз. <)ог;швкон п минералогијом од Покорнога.

83