Prosvetni glasnik

667

администрација упрости. И заиста ова је тежља и умеспа и практична. За што би се једна ствар ваздан развлачила на дугачко и на широко, кад се може разумети све што је нотребно и са много мање рада. Администрација школска даје учитељу — поред и онако тешка посла — доста муке, а нарочито невештом учитељу (почетнику). Има нешто у школ. админисграцији , што мора да остане, и шго се не може готово никако упростити. Тако н. пр. „упиеанија" мора остати и мора се тачно и чисто попуњаватн, јер је она најзваничнији докуменат у основ. школи. И „прозивка" мора да се задржи, као и „списак намештаја и учила« и „списак књига." 0 аротоколу наредаба, о саиску кажпених и днев. школ. рада не мислим тако. По мом мишљењу ово се најпре може упростити. Место протокола наредаба ваља слати свакој школи штампану наредбу или распис. Све би се наредбе и расписи заводили у деловодни протокол, и то овако: кад је примљена, кадје издата, број или нумера њена и о чему говори. После би се прошивале и чувале у школ. архиви. Списак кажњених није потребан да постоји Формално, кад и не постоји у ствари, јер се — већином — за исппт нише. Да ли су ученици мирни, послушни , уљудни итд. мозке се дознати, ако се и не гледа у списак кажњених , јер деца се и на исииту морају показати каква су. Дневнак рада школ. ретко ко води, јер он задаје много посла. А и они што га подносе надзорнику, написали су га — већином пред испит ! За што да се гоне људи да греше и да раде посао, од кога не виде користи? Кад би се днев. школ. рада водио како треба, онда би од њега било доста користи. Шта је учитељ предавао, може се видети и из арограма предавања, које су усвојили већином сви наставници. А како је предавао оно, што је предавао, најбоље ће се видети из питања наставникових и из одговора ученичких. У главноме казао сам све , што сам имао да кажем овом приликом — о настави у овим крајевима, спреми наставника, школској књижевности , књижницама иучилима основ. школа и школској администрацији. Још би имао да проговорпм о појединим стварима , али пошто су оне више личне илн локалне природе, то ће бити напомена о њима у посебном извештају. Благодаран сам веома и г. министру просвете, и Просветном Савету, на датом ми великом поверењу. Старао сам се, у колико сам највише могао, као аочетник у овом нослу, да одговорим потпуно високом поверењу, које ми је дато, држећи се вазда закона и унутства г. мпнистра просвете и цркв. послова од 6. Маја ов. год. ПБр. 8547. Радоваћу се особито , ако од овога мога рада буде бар и најмање користи за

нашу основну наставу , н ако г. минпстар просвете буде овим мојим радом — бар приближно — задовољан. Отворено и искрено исповедио сам све оно, што сам мислио да ми је дужност да кажем у интересу бољитка наставе , — највећој просветној власти у земљи. А да ли сам схватио правшшо све, о чему у понизности извештавам г. министа просвете, то није моје да ценим, већ других надлежнијих лица. Но ја бих се особито радовао, кад би чуо тај суд меродавних о целом овом мом раду. Господина министра просвете и црквених нослова понизан, ЕБр. 25 и 26. 12. Јула, 1883- год. Крагујевац. Надзорник основних шкода за. срезове : нишки, заплањскн п десковачкн. у округу нншком, ДРАГ. у. уЛАРКОВИЋ учитвљ.

VI ИЗВЕШТАЈ Г. Ивана Дамњановића, профеоора, о испитима у основним школама јагодинског округа. Госиодину министру нросееге и црнв. аослова, По што сам по еаређењу и упутству вашем од 6. Маја 1888. г. ПБр. 3574 прегледао све основне школе по јагодинском округу, и то почев од 1. Јуна у Белици па закључно свршио 23. истог месеца у Домус Потоку, част ми је поднети ваи о томе свој извештај. Испите сам држао у 24 школе ио распореду, који ми је предходно преко начелства досгављен. По свршеном испиту свуда сам иајбољим ученицнма као дар раздао послате кљиге од сгране министарсгва , сем школе варваринске, која гих кљнга случ&јно није ни добила. Од овога имају се нзузети трп шкоде: Д. сабапачка у срезу левачком, Д. катуиска и избеничка у срезу темнићском по што су целе годнне биле без учитеља, па дакле и без ђака. Свратио сам уз пут само школи Д. сабаначкој, осталпма иасам нн долазио, јер су оне евоје учеиике сдале у оближље школе, и то : Д. катунска у Варварпн, а избеничка у Бачину. Приватних школа није било, Све су школе мушке и то гроразредее, сем медвеђске, вел. дреновске и бачпнске , које су биле са четири разреда. Но у многнм школаиа поред ученвка било је понешто и ученпца. У прилогу нод */. застуиљен је сгатистички део, н у њему се налазе дате оцене сваком наставнику иојединце, како за његов годишњи труд и усаех унауцн 84*