Prosvetni glasnik

извештаји школских надзорника 0 основним школама

739

број, него да све изостанке подносе шк. одбору, и оп да их извини, ако су за извињаваље. Актом шк. одбора да се утврђује број и оправданих и неоправданих изостанака, јер је могућно, да се код понеких учитеља у овоме погледу десе злоупотребе, што хоће да покажу више изостаиака но што је у ствари, кад им се то узима у олакшицу. 15. Сваки наставник да задржава код себе све исписане дечије прописе преко целе шк. годипе. и да их поднесе на преглед надзорнику. Из тих прописа може се судити о брижљивоети п нисмености деце при нисаау, а из примедаба п поправака учитељевих о пажњи, коју је поклањао овоме предмету, по свакој му страни. 16. Требало би да уписиицу, одмах по свршеном упису, овери шк. одбор или каква било власт, јер се са уписом могу грдне злоупотребе водити. Из испитие прозивнице школе студенске, може се видети, како су без мало сва деиа учила I р. по 3 године а двоје и по 4 год. 17. Треба да се пропишу несме, којима ваља учитељи да уче децу, и то за сваки разред. Тако исто и песме за декламовање. Ја сам наилазио школа у којима су деца знала једва једну песму, а неколико њих, у којима се није певала ни једна. То стоји још у већој мери и за декламације. Па не само то, него сам у једној школи (у Власини) нашло, да деца певају две песме, које је пепао онај песник, што се свако јутро преко лета, виђа на Калемегдану, ношто прода земпчке. Једна од тих песама почиње се овако: „Русија се шалила" итд. 18. У једноме претнису г. министра , обраћа се учитељима у ист. крајевима нарочито пажња на српски језик и рачун. Ио моме мишљењу исту би пажњу ваљало поклонити и српској историји. 19. Садање књиге школске нуне су или унраво препуне најгрубљих штампарских * погрешака. Осем тога пма у њпма пуно и таких стварн, које се косе са садањим сгањем науке. За то би требало од сад строго пазити на све ово. 20. У досадањем распореду за основне школе , а тако исто, чинн мп се и распореду који се сад гради, за рачун узима се у I р. највећа мера до броја 10. Међу тим, у свима школама, које сам год прегледао, учитељи су радили до 20. То значи да је бр. 10 сувише мален. За то бих био мишљења, да се при дефинитивном утврђивању програма узме у обзир ово, што су без сумње, опазили и остали надзорници. 21. У крајевима које сам ја посетио, књижари су врло немарни и управо неуредни људи. Нити набављају на време књиге за децу, ни хартију за сроиисе, нити приватне поручбине учитеља, које спадају у њи-

хову радњу, па с тога школе морају много да дангубе. Нарочпто се учитељи туже наппротскогкњижара. Ово треба да се уреди ма на који пачган, само да иде тачно. 22. Ретко која школа да је почела радити на време, а то с тога, што суд општински никад не предузима оправку школе за време распуста, него по правилу, пошто се сврши упис. У овоме погледу ваљало би издати најстрожију наредбу. 23. Да се изда наредба полицијским властима, да у границама закона о осн. школама строжије поступају према председницима судова општинских, који су и председници шк. одбора у случају , ако не би вршили решења шк. одбора и у опште све оно што поменути закон од њих тражи. Вило је прилика , у којпма су се учитељи с правом жалили на њихову нехатост, па су ипак остали некажњени. 24. Из нриложенога прегледа школских зграда, г. министар ће видети, да оне пигде ни близу не одговарају закону о школским грађевинама, осем само четчри учионице у Власотинцу, и да би их готово све и према најблажијим санитетско-школским наређењпма ваљало с места затворити. У 35 школа, укупна кубна садржина учионица не износи више од 3788Уј кубиих метара. А како је средњи број ученика стигао до 1397, то је и средња кубација 2.7 м. Сад кад се помисли да закон о грађевинама шк. тражи око 6 метара, онда је ово стање ужасно. Највећа је кубација у једној учионици у Власотинцу. Она извоси 5.2 м., а најмања у II, III н IV р. ж. школе, а на име 1.(32 м., п за тим у Големоме Селу и то 2.324 м. Највећи део врзе се са свим око средње мере. Квадратпа површина свих 35 учионица износи 1365 квадрат. м. Не долази па једног ученика ни пун 1 квадрат. м., ма да се законом тражи минимум од 1-5 м. Цело ово стање изилазм још у црњој боји, кад се из прегледа види како има доста учионица, к^је и ону малену кубацију не добијају висином, већ дужином и ширином. Ово стање није могуће поправити иницијативом сампх ошнтина, јер су општине сиромашне, и народ из ових крајева, но правилу, издржава се печаловином. За то ову ствар ваља да прихвати држава сама; ваља да сагради школе одмах , а општине нека после, у дужемнизу година, отплаћују. Овако је радила Бугарпја, а да није пошла тим путем, зар би могла имати толики број школа. У осталом, ако држава има права да тера децу у школу, она нема права да их тамо дави. А да се деца у школама оваким какве су доиста даве, јасно казује њихова кубација. Па шта