Prosvetni glasnik

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И Н.ЕГОВА ПРИМЕНА

746

сида олова (који је лостао за време секундарне струје) и њега редукује. Сад се дакле неће ни кисеоник ни водоник одма појавити на површини воде, пошто сваки има да изврши већи посао пероксидишући или редуцирајући дебље слојеве но у прги мах. „Еад се сад опет прекине ирнмарна струја а пусти секундарна, онда се у секундарном елементу деси оно исто што и мало час. И ако се тај елеменат внше пута напуни и испразни, лако се увиђа да ће сваког идућег пута бити све дебљи слој пероксида и чистог редуцираног олова те ће дакле и секундарна струја трајати све дуже." Пражњење таквог елемента зависиће од величине плоча оловних, од дебљине слојева пероксида и редукованог олова и од спољашњег отпора. Пражвење је врло константно све дотле док се електрицитет налази скупљен у виду хемијског рада. Кад се таква струја ироведе кроз платинску жицу, она ће је усијати и усијање ће за сво време док струја траје бита једнаке јачине и угасиће се тек онда кад струје нестане. Са те сталности у струји такви секундарни елементи су бољи од обичних, јер код елемента ма које врсте, струја је увек најјача у иочетку, па онда поступно опада све дотле док сасвим не престане. Међу тим секундарни елемеити од почетка до свршетка дају непрестано струју једног интензитета. Електромнторска снага једног секундарног елемента износи два и по волта, а унутрашњи отпор У го До 7 5 ома. Планте-ов секундарни елеменат не мора се пунити само хидроелектрицитетом т. ј. оним из обичиих елемената (Данијелових, Бунзенових итд.), него и индукциоиим електрицитетом из мале Грамове машине, само у том случају она се мора окретати са извесном брзином па да се њен електрицитет корисно употреби за секундарни елеменат. Штојејош најглавније , секундарни елеменат може сачувати свој електрицитет у виду пероксида и редукованог олова, на дуже. време и не мора се иразнити одма чим се наиуни. Другим речима можемо електрицитетом из секундарног елемента усијати жицу одма чим смо је напунили , или тек после 'више дана и недеља. Планте је мерио, колики се део од утрошеног електрицитета за пуњење самог елемента враћа после као електрицитет из секундарног елемента и нашао да он износи 88 до 89 процената. *) У последње време је Гастон Лланте јако оболео и то га је спречило да се и даље занима усаврша*) (( ^а Рћуз1дие тоЗегпе" (Л«е8 рппс1ра1еб аррНсаНопз е. I. с.) раг Е. Но8рИа1гег } 1881.

вањем п испитивање свог секундарног елемента ; међу тим он је показао пут којим ваља ићи и већ се од пре кратког времена јављају други који су његов започети посао наставили и с којима ћемо се и ми у кратко упознати. Батерија Хаустнова и Томсонова за збирапе електрицитета (ВаМепе (1' етта^автетеп!). — У апарату што су измислила та два Американца, секундаран процес, на коме се оснива скупљање струје, нијеништа друго до хемијско разлагања соли дејством електричне струје. Хаустн и Томсон (Ноиб1;оп е! Тћотзоп) успели су да у својим батеријама накупе струју из динамоелектричних машина, па да је другом приликом употребе за телеграфију, електрична звона, домаће моторе, објаву пожара итд. итд. Они су у један стаклени суд метули близу дна, једну бакарну плочу хоризонтално. од које једна метална шипка иде ван суда. Плоча Је стално утврђена за ту шипку те не додирује дно суда већ на неком остојању, паралелно са дном, виси. Ближе према отвору суда а опет хоризонтално намештена је о металну шипку једна плоча од угљена и цео суд испуњен раствором сулФата цинка. Између горње (угљене) и доње (бакарне) нлоче има једна шупљикава преграда. Кад се из динамоелектричне машине пусти струја у такав елеменат, оаа ће разложити сулФат цинка и цинк ће се наслагати по угљеној плочи а сумиор ће са бакром правити сулФат бакра. Овако пуњење може трајати док се сав сулФат бакра не разложи. Кад се елеменат тако напуни струјом у виду разложеног сулФата цинка, онда нам елеменат не представља нпшта друго до Калодов обичан елеменат с којам смо се већ упозналв. Кад се пусти да тај секундаран елеменат Хаустнов ради, он ће развијати струју онако исто као и обичан Калодов. Хаустнови и Томсонови елементи могу се по неколико Еезати међу собом и онда праве засебан апарат, — батерију. Болтички кондензатор Арсонвалов. — У оно исто време, док су Американци Хаустн и Томсон комбинирали своју батерију (1879. год.), Арсонвал , препаратор на „колеж деФранс", изучаваше исто иитање како ће накупити што већу количину електрицитета у секундарном елементу Шанте-овом. И уједномписму упућеном на Француску академију наука од 26. Јануара 1880. годпне, Арсонвал јавља, да је измислио нов секундарни елеменат, где је у једној шупљикавој чаши метуо једну цинкену и једну угљену плочу, напунио је грануларним (зрнастим) оловом а све то потопио у концентрисан раствор сулФата цинка.