Prosvetni glasnik
85-3
биљака из околне фдоре. Наставник је еа децом ишао често у хербаризације, ма да је ове године време бидо већином кишовито, те нослужидо тако за извињење другим мнње ревноеним наставницииа у другим школама. Уз зоологију у трећем је разреду иредавата и наука о познавању човечијег тела. За ове иредмете ученици су се служили зоодогијом г. К. Црногорца и антропологијом г. др. Л. СтеФановића. Ове је књиге наставник допуњавао евојим предавањем. За илустрацију предавања у школи се находи 2Тлгка зНкашћ рг1Г0с !пта га бМепп. која ностоји и у другим средњим шкодама, али нигде са великом ва.јдом ни употребом. Из окодне Фауне наставници су сабрали неке молуеке, инсекте и нтице. Птице је за збирку препаровао г. М. Зарић предавач. И ђаци су правили збирке од инсеката. Успех ђачки из зоодогије ипак је приметно слабији од успеха из ботанике д других предмета, чему ће бити узрок, што наставник не може и овоме предмету да обрати онолико пажње колико оетадим. Настави из хемије, минералогије и Физике нема се шта замерити. Програми свију предмета исцрпљени су са одличним усгтехом. Само се за програм хемије налази да би општи део ове науке ваљало претпоставити посебноме. За хемиске екснерименте постоји у шкоди приличан број хемикадија, које су уснешно употребљавате. Предмет је ученицима диктират. — Физика је такође диктирата, али су ее ђаци помагали по мало и књигом г. Мите Петровића. Ни у једној школи, коју сам до сада походио нису ђаци тако разложно умели тумачити Физичке појаве као у овој. Ваља се још постарати да се збирка физичких апарата повећа и побољша, јер ова садања није задовољавајућа. Уепех из минералогије извретан је. Привремени нрограм овога предмета, по коме се тражи, да се обрати иажња на агрегате минерада и на њихово нахођење у природи, показао ми се овде као подесан и лако остварљив. Наставник је прикупио за школу знатну збирку минерала и стена из ваљевскога округа. У оиште је стање наставе из природних наука у ваљевској нижој гимназији врло повољно. Кад би још наставник антропологије узео да предаје и зоо-
догију, онда би у тој шкоди природне науке биле боље подељене по стручној спреми оба наставника. Оба се наставника ревношћу својом за углед препоручују. Обојица имају изгледа да буду не само добри наставници природних наука већ и ревносни нриродњаци-проматрачи. Желети је само да их никакви, озбиљноме обрађивању науке, неповољни ути цаји са тога пута не скрену. II. У чачанској нижој гимназији све природне науке предаје један наставник. — Најбољи је успех из ботанике. Иста је предавата но „Флори околине Београда", а поједини типови биљака изучавати су по књизи Покорновој. И ако је врдо ограничен број биљака са којима су ђаци упознати, ипак се види да је настава овога предмета пошла добрим путем, Доста је добар и успех из Науке о познавању човека. Из осталих наука успех је у опште сдаб. Предавато је све по програмима. Оамо из минерадогије није један део програма предават. Наставник је своје предмете већином диктирао ученицима; а ови су ее још помагали књигама г. К. Прногорца за зоологију и г. М. Петровића за Физику и познавање човека. — Приметио сам да онај, истина ограничени, материјал што се у школскиа збиркама находи није у довољној мери употребљават, да се ученицима олакша разумевање појединих предмета. Главна је мана настави у оиште, што се не обраћа довољна пажња на свеено и разложно учење, већ се ученици остављају да жеханички туве на памет оно што су прочитали у кљигама или у издиктираним им прибелешкама. При иетој споеобности еаставник би много боље резултате имао, кад би са већом вољом свој посао вршио. III. У ужичкој реалци настава природних наука находи се у опште у доста добром стању. Најбољи уснех показади су ученици лрвог разреда из науке о познавању човека. Предавато је по књизи г. М. Петровића. Анатомски део лрограма обраћен је врло добро, чему су без сумње много допринели и ваљани анатомски модели што их ова школа има. Јединаје замерка што су ученици оптерећавани неким издишним детаљима и што се на хигијенски део предмета није обраћада довољна пажња.