Prosvetni glasnik

871

КАКО ДА СЕ ПРЕДАЈЕ ГЕОМЕТРИЈА? НАПИСАО ПРОФЕСОР ј^ТЕВА ЈА ЕМОВАНОВ У НОВОМ САДУ

I 1. Данашњи век, век је науке, век нанретка и развитка људског ума и људског духа. Ко данас не учи, ко данас мало знаде, није пристао никуд, није ни за што, и слободпо се може рећи да и не ходи по земљи, да не живи. Што вреди за појединце, то вреди и за читаве народе. Који народ не корача корак по корак за наиреднијим народима, ироиао је и нема будућноста. Зато и тежи сваки, па и најмањи народ, да шири цросвету, да шира науку. Наука се мора у свију народа развијати; мора се развијати и усавршавати према душевној моћи и снази народа тога. Сваки зна, да се наука понајвише црпе у школама; та да тога ннје, не би ни бидо толико школа, не би сви људи у школу ишли. Нико, уверен сам, неће аи хтети ни смети казати, да се човек не учн у школи. Истина до знања, до науке. до образовања и просвете долази се и другим путем, али је ипак једино школа позвана, да се у њој учи и научи. Обичан живот, живот са људима, разговор и договор са пријатељем и другом, књига, жив пример на другима, све то учи човека, све га то образује, но ипак у школи је темељ свему. Из овог сваки може видети, колико вреди школа, а по томе и они, који у школи раде. Доиста је леп и узвишен позив сваког учитеља, сваког проФесора, сваког у онште наставника. Лепо је и дивно име учитеља; али је то тек онда тако, ако је учитељ вољан да врши савесно своју дужност, ако је учитељ прави учитељ, ако учитељ и срцем и душом пријања, да му ученици науче штогод. ПроФесор мора за тим ићи, да му ученици науче предмет, који им предаје. Не намеравам писати у опште о учитељима и проФесорима, не мислим говорити нн о свима предметима, који се у школи којој предају; то се не да урадити у расправи једној, за то треба времена, треба труда, треба искуства, а ја радо признајем, за то још дорастао нисам. Скромна ми је жеља само, да онолико, колико сам чптао, колико сам искусио и сам увидео, кажем, како се предаје и како треба, да се предаје геометрија, у гимназијама и реалкама, у опште у средњим заводима, ако смо ради, да буде успеха, ако желимо, да нам труд буде морално награђен, ако

нам је намера, да радимо на умном напретку и развитку народа, којега смо синови и којег синове учимо. 2. Надам се да ми се замерити неће нимало, ако баш овде у неколико само бацим поглед у оаште на проФесоре но средњим школама. Мнслим, ово ће ми се у толико више и пре дати за право, што се у нас о томе у опште врло ретко гласови чују. За учитеља у основној школи вели се, да учи децу, а за јчитеља у гимназији и реалци, да продаје овиј или онај предмет. У опште је некоректно рећи: не нредаје нроФесор и не сме предавати, и он мора \чити деау. Ово особито важи за ниже разреде; у вишим може поднети и предавање. Учити и учити, на рецимо и предавати и предавати, није свеједно. Колико учитеља, колико проФесора, рећи можемо, сваки друкчије учи и предаје. Сваки има и свој начин па и своју методу. Наука ист.ша учи, како да се учи и предаје, али је то теорпја само, која се има тек на учитељу да покаже. Разуме се, да помаже и то наставнику. У дидактици наћи ће он п научиће основне тачке, којих му се ваља држати, аа да дође до цељи и до успеха, но поред свега тога много и највише зависн од чнсте индивидуалности учитељеве и проФесорове, како ће да учи и предаје. На учење учитељево пази се прилично, но ипак не тдлвко, колико би требало. Учитељ учи у учит. школи и нрепарандији, како да поучава децу у коме предмету: учи се томе теоретично а учи се и практично. Кад сврши препаравдију или учит. школу зна већ нешто начана, а, кад ступи у школу, иде му обичније и вештије, него кад проФесор ступи за катедру. На основну наставу у опште пази се боље, него на вишу; па тако и на дидактичпу и недагошку снрему оннх људн, који долазе за учитеље. Каже се до душе, треба и онај, који се спрема за проФесора, да педагогију слуша на .великој школи или на универзитету; али то се само жели, п онда зове се само да ју је слушао. Слушалац има и педагогију уписану међу осталим нредметима, а из ње знаде толико, колико баш ништа. Гимназија, реалка и други средњи заводи још су школе, у њима се још учи и предаје наука, ту се мора још непрестано пазити на предавање. Има поред тога и листова, који се баве предметима, што долазе у основне школе. Туда се пише