Prosvetni glasnik

КАКО ДА СЕ ЦРЕДАЈЕ ГЕОМЕТРНЈА

872

Већином за учител .е и они могу доиуњавати и поиуаавати оио, што још добро проучилп нису. За проФесоре и у том погледу у нас слабо се постарало, премда и у тим часописима има ствари, које треба да прочита и сваки проФесор, и туда има ствари, које су и њему од користи. Треба их само читати ! Као што видимо, проФесори су остављени сами себи, те зато баш и треба, да сами што више и што боље пазе, како раде у школи, како уче децу, како предају, како питају. Нећу да претерујем, те да кажем, да нроФесорп не пазе, кјко предају, нећу ни да номислим, да проФесори не знају досга иедагогије и дидактике, алн ћу рећи, да они на то не пазе како треба и колико би требало да о томе бригу воде. Колико се иште од проФесора, да разуме предмет и науку, да је печен у предмету који предаје, толико се и још више тражи, да знаде у оиште учптц деду и предавати им, а особито свој предмет: једно без другог не иде, и успеха не може бити никаквог, или, ако је какиог, тоје непотпун и привидпн. Не вредн ништа, ако нроФесор знаде, што—по—реч, предмет у прсте, кад не уме да се леио и тачно изрази и да каже оно о чему мисли. 3. Ученик учи радо само оно, што разуме. Има истина и такових ђака, који уче и оно, што не разумеју, али то се не молге ни назвати учењем, нити је то учење. Кад ученику треба да схвати и разуме, што чује н види, мора му се тако п казати. У средњим школама треба још и више на тО пазити, јер се ту има посла с тежим предметима, за које ваља ученику и боље пажње и већег труда. Прна брига сваког учитеља и сваког проФесора треба да је, да предмет скроз пронпкне : да знаде, како се рачвијао и како треба да се развија. Ово су тешке стнари, зато и није за свакога свети позив проФесорски. Ученик се мора обично држати нроФесороза тумачења, па, ако му овај којекако каже, смеша и побрка, он ће тако исто смешати иобркати и којекако казати, н никад неће тачно и потпуно знати. Да ученик схвати и онда да научи, мора му предавање проФесорево бити јасно и чисто ; он ће да понови то и — да научи ; иначе нема од науке нншта. Но није досга, да се проФесор само изрази јасно и разговетно, па да ученик учи предмет, него учитељ треба уопште да уме науку омилити ученику ; својим нредавањем и ноучавањем мора заинтересовати ђаке за предмет који предаје, мора нм улити воље, да уче, да радо уче. Све ово ннје тако лако : стаје доста труда и муке.

Колико ми је познато, и на ово се слабо пази. Обично се каже : »ако не учи, биће рђаво оцењен". Све је то лепо, али ми нисмо за то у школи, да само оцењујемо, нита само за то да просто дођемо у разред, те да се једног сата сити напредајемо, а другог да деђемо, да се важни направнмо, па да — испитујемо. Ми смо учитељн, ми смо проФесори, зато треба своје ученике да учишо, да им науку уливамо, колико је могу^е више; ми смо за то, да им науку милимо, да им вољу за учењем будимо па и пробудимо. Школа није, да из ње излазе свршени и научени људи. Школа мора само да да нута и начина, школа мора, да научи човека како ће сам да учи и самостално да ради. Није школа, да се у њој стварају философи п научњацн сваке руке, она их само упути, и тек доцније самосталним радом и трудом долазе они до М1;сли и дела, која им имена вековече. Свему овоме учи школа, све ово деца ће постићи и достнћи онда, ако је воље и начина у проФвсора, ако зна да поступа као што треба, и са предметом, који иредаје а и са ученицима, којима иредаје. Кад се дакле да постићи, мора се за тим и ићи. Сваком се проФесору замерити мора, који то на уму нема и за тнм не тежи. Који је год рад вршити тачно и савесно своју дужност, који Је год вољаи бити од користи народу, из кога пониче и којег децу учи, нека пази на свој предмет, на своје предавање и па свој рад. 4. Колико се има пазити у опште на сваки предмет, толико још више на геометрију. Ако је ишта тешко данас згодно и ваљано предавати, то је математику, а имено геометрију. И данас је тешко, а нре је било још и теже. Ако се игде мора пазити и за тим ићи, да се ученнку предмет омили, то најпре у математици, особито у геометрији, а то зато, што у геометрији, како се досад предавала, а и данас још највише предаје, мора ученик много мислити и расуђивати, што му се ту, тако рећи, скоро најјаче умно напрезати ваља. Ако је ученик рад, да схвати геометрију, мора знати и мислити и размишљати: због тог у неким државама и избацују геометрију из доњих разреда, као предмет, па је спајају са цртањем ; из геометрије онда само толико узимају, колико је најнужније: узимају иросте основне облике геометрпјске са основним правилима без икаквих доказивања, да су та правила добра. У вишим разредима тек учн се геометрија систематично. Цртање ц тумачење цртежа треба да прати једно друго у нижој гнмназији. Тако се уводи у те разреде у неку руку генетичка метода за предавање геометрије. 0 овој методи говорићемо онширније мало