Prosvetni glasnik

записник главног просветног савета 845

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАК СХС1У 19. Октобра 1883. у Београду, Били су: потпредседник Ј. Пецић; реФеренат за основну наставу Ст. Д. Поповић ; редовни чланови: УБуб. Клерић, архимандрит Н. Дучић, ванредни чланови: Л>уб. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, протосинђел Никанор, Драгутин Плајел, Бор. Тодоровић, П. Ннкетић и Дим. Јовановић. Записник води секретар мин. Жив. П. Симић. I Ирочитан је записник 198. састанка. Примљен је и иотписан. II Прочитано је писмо г. министра аросвете и црквених иослова од 13. Октобра НБр. 10 800, којим спроводи Главноме Нросветноме Савету сведоџбу г. Илије Берића, који је свршио философскн Факудтет на нашој Вел. школи, с питањем : да ли он има законску квалиФикацију за предавача у средњим школама. Иошто је Савет наишао на једну слабу оцену_;у сведоџби г. Берића, одлучио је: Да г.г. Љуб. Ковачевић и Драг. Ндајел проуче ту ствар и Савету поднесу мишљење са разлозима о томе да ли ће и колико та слаба оцена утицати на квалиФикацију г. Бернћа. III Прочитано је писмо г. мимистра иросвете и црквених иослова од 12. Октобра ПБр. 10 696, којим спроводи Главноме Просветном Савету на оцену свеАоџбу г. Сретена Н. ЂорђевиКа, који је свршио философски Факултет на нашој Вел. школи, с питањем да лн г. Ђорђевић има по закону квалиФикацију за нредавача средњих школа. Савет је прегледао сведоџбу г. Ђорђевића и нашао је: Да г. Ђорђевић има врло добру квалиФикацију за предавача историјско -Филолошких предмета. IV Прочитано је писмо г. министра иросвете и црквених аослова, од 13. Октобра 1!Бр. 10 011, којим доставља Главном Просветном Савету на преглед и оцену сведоџбе г. Анте Болтека, с нитањем да лн он има квалиФикацију за учитеља стеногра .Фије у нашим средњим школама. Савет је одлучио: Да г. др. В. Баквћ, прегледа сведоџбе г. Болтека и о њима поднесе Савету свој извештај. V Ст. Д. ПоиовиК прочитао је реферате г.г. Панте СреКковиКа и Јов. Ђорђеви&а о томе да ли се Исто-

рија Општа од Иловајског и Историја Општа од ЗечевиАа могу за школску потребу прештампати онакве какве су. Ти реФерати гласе: „Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет ставио ми је питање, о „Историји Света" Иловајског ио „Историјц Света" г. Зечевића, овако: „ могу ли се те књиге такве какве су ирештамиавати о државном трошку, а за школску иотребу, или би их у чему мењати трсбало До сада несам могао одговорити због немања слободног времена и што сам очекивао да видим, шта се и колико се из Историје Света мора учити у средњим заводима. Како пак Просветни Савет тражи од мене, да о истим књигама дадем моје мњење према постављеном нитању, част ми је одговорити на тај захтев следећеI На питање дакле: „могу ли се ове књиге такве какве су ирештампавати о државном трошку, а за школску потребу," мњења сам, да могу н та ће нотреба остати све дотле, док се не напншу боље књиге, него-ли што су ове. Истина обе ове књиге имају своје мане, али имају и добре стране, као што то има свако дело човеково, јер нема ничега савршеног на овоме свету. Односно, најбоља историјска, као што су Бекла, Меколија, Дрепера, Ранке, Соловјева и т. д. инак имају своје недостатке, на није никако чудо, да се пађу недостатци и у овим двема историјама света ; но у главноме оно, што је суштина ила душа историје, а то је, — гледиште на ток људског ироживљеног живота, објашњавање историјских еаоха, периода, ио законима људског развитка, излагање и груаисање иојава, развијање самосвести и т. д. у обе ове књиге јесте безпрекорно. Обојица су ннсали својадела као научењаципрогресисти. И с ове тачке гледишта, обе су књиге добре. Проживљени живот како људсгва, тако и нојединих народа добро је схваћен и доста рељеФпо изнешен, опнсан п објашњен. По томе с овога општега гледишта претресајућп садржину ових књига, прештампавањем истих и ширењем у народу, држава би подпомагала развиће свести у народу. Између себе опет, оба се учебника разлнкују и сваки пма своје добре стране и своје недостатке, који се при нрештампавању лако могу одклонити и исправити. Овде би било уместно пптање: хоће ли се у гимназијама нрелазити оишта историја у два маха илн