Prosvetni glasnik

846

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

једном? Ако ће се она прелазити у два маха: онда би, наравно, она ирва била средина између оие мадене опште историје основних шкода и оне, која би се предавала у вишим, средњим школама. II „Историја Света" г. Иловајског, у онтте рекав, сувише је кратка за средње школе. Поред тога, што је она писана за ниже разреде, она је, још, писана и према спремљености оних, којп је предају т. ј. према учитељима. Друкчије је спремљен учитељ историје онде, где он слуша около 7—8 проФесора само по „Историји света", а друкчије онде, где он слуша или једног или ниједног проФесора. Са изучавањем историје света, он изучава и све њене спомоћнр науке. Друкчије ће умети деди тумачити кратак учебник тако спремљен предавач, а друкчије ће опет тумачити деци учебннк човек, који је нрочитао неколпко дела исгоријских без надлежног и општег спремања за исту науку. Овоме треба додати још и то, да се у руским средњим школама засебно предаје руска историја па. је зато и нема никако унешене у „Историји света" г. Иловајскога. Надам се да је доста тачио и ова два узрока, па се савесно може рећи: ,Не треба арештамаавати као школску књигу овај учебник г Иловајекога. Кад ово кажем, не треба. губити из вида опу вечиту истину, да, ма какав био учебник, па макар то било и из најтачније математичке науке, никакав учебник не може бити тако написан, да би се из њега сама деца могла учити истој дисциплини и изучити је. Менн се по томе чини, да би могла нечија вешта рука овај учебник тако поправити и дотерати, да би се он могао употребљавати у нижим разредима гимназије или у женским вишим школама. Тек тако арилагођена, поиуњена и исарављена „Историја света" г. Иловајског, могла би се нрештампавати и употребљавати у средњим, нижим пашим, школама илћ у средњим женским школама, јер се и за женске мора припремити мало друкчији учебник, него-ли онај, који се спрема за мушкарце (у средњим школама). Оваква каква је „Историја света" Иловајског не би требало, да се прештампава о државном трошку за птколску потребу, не гледећи на то, што све омашке, које се у њој сада налазе, може исправпти сваки прави наставник „Историје Света". III Код „Историје Света" г. Зечевића ствар стоји са свим друкчије. Наша је књижевност тако бедна делима историјским, да је до сада, готово ова ирва у целини ирви пут читава „Историја Света" изашла на свет у једној целпни.

„Историја Света" у нашим средњим заводима прелази се само једанпут. Других књига ове врсте на нашем језику нема; израђених спомоћних наука нема; историјских мапа пема; удешенах збирки или музеја за предавање историје нема; усиособљених и сиремних наставничких снага за предавање историјске дисциплпне тако мало има, да их сви у прсте можемо пребројати. Одтален и долази, да ми не видимо онај благодетни морални од историје утицај у нашој младежи, који се огледа на мдЈдежи осталога света. Поред овога, у историјским Јчебницима, за средње школе. сме бити изложено само оно, о чему не може бити, тако рећи, спора. Кад, дакле, господо, узмемо све ово у обзир, онда је закључак из свега овога јасан : учебник у нашим средњим школама не може и пе сме бити бар краћи, него-ли колики је у осталим средњим школама осталога свста, а требало би управо да је већи, јер што дете не чује у школи из „Историје света," оно нише нема где наћи у нашој књижевности и недостатак школин, изван школе, надокнадити. Из овога видите, да овој „Историји Света" не може се толико замерити, што она има 12. табака, колико се може замерити неравномерности унешеног материјала. Ствар је, по моме мњењу, у овоме: Треба разлнковатп свршени живот класичких народа од несвршеног живота „нових" и „најповијих" народа. „Периода Јелинска" изучава се као један организам, који изучавамо од његовог заметка до свршетка његовог живота. И јелинска периода ночињући се номама, пролазећи време јунака, царева, ресаублика и свршава се пропашћу. Према овоме жнвоту иде и развиће јелинске умне снаге, где у почетку видимо теогоније, за њима епске несме, па историју, драму, комедију, трагедију, басне, и т. д. Такав исти развитак видимо у јелинској архитектури, скулптурп, живопису, па и законодавству. И „римска периода" тако је исто угодна за изучавање „закона " друштвеног и државног развитка, пролазећи све моменте развијања, почнњући од триба до свесветне империје, заједно са свима неопходним, закопитим, природним појавама укупних организама државнпх. Пре класичког живота, налазимо у Китају, тако рећи, укалупљеип живот читаве државе у Форми „вој оодице", па та Форма не да животу да се развије, него га држи у томе детпњскоме сгаљу. У Индији налазимо живот укалупљен у кастама, где су исте касте вечита запрека за даље развијање. У Мисиру утицај грчки руши кастичке Форме, али сн иорушеним кастичким Формама руши се и сам жпвот државни Мисира. Предње-азијске монархије излазе као Форме насилничке и поједнако супротне како кастама,тако и ио-