Prosvetni glasnik

УРОЂЕНОСТ ИЛИ МОЂ НАСЛЕБА

965

синова и унука ослеиело је све између седамнаесте и осамнаесте године. У другом једном случају, што га Лука спомиње, ослепео је отац п четири му сипа у дваест првој години, а у трећем баба у триестпетој, ћерка н>ена у деветнаестој а три унука у тринаестој и једанаестој години. А најјаснпје се показује ово истовремено наслеђивање код лудила, које се, као што рекосмо напред, одликује велпком наследношћу. Славни луднпчки лекар Ескирол наводп о тоа<е више примера, п измеђ осталих и један, где су се деда, отац и син сви тројица у педесетој години сами убили. Пиори прича случај, где су у једној целој Фамилији сви члановп њени у четрдесетој годипи полуделп ! Сви унуцпједнога душевно болеснога деде полудели су у дваестој години. У породици чувених чекињаваца , о којима ћемо после по нпше говорити, наступпло је изметање и код оца и код синова у исто доба живота, а то је око девете недел.е по рођењу. Овде долази и оно, што сваки зна, да се и зрелост полних органа јавља тек у извесној периоди; овде долази и склоност дугоме животу. Још а друге примере, Физиолошке и патолошке, о овоме паслеђивању истовременом у животиња и биљака скунио је Дарвин и Лука у великоме броју. Поред овога наслеђивања оних особипа, које су се већ од родитеља и предака наследиле , лекари су приметили , да се наслеђују и оне болести, које су родитељи сами за време свога живота стекли, као н. пр. јектика, костобоља , болести јетре , болести душевне итд. Енглези , који у Индији добију болести јетре, преносе ту исту болест на своју децу. Ово само спомињемо овде, а поштоје ово више од Физиолошка него од патолошка значаја, то ћемо више о томе говорити мало после. Најпосле, лекари су посматрали како се наслеђују извесне особитости или мане, наказе или одстуни од правилне Форме, као : зечија усна, здепаста нога, нагрдне болести кожне , албинпзам , шести прст на руци или нози, брадавице, чворужице итд. Најчувенији је пример онај о Фамилији једнога чекињавога човека. 1717. годинеродисе у Лондону Едвард Аамберт и његово тело обрасте кожом корубастом а по њој израсте бодља читав палац висока и врло тврда, тако, да је шуштала кад се он покреће. То му и донесе ново име те га назваше бодљикар или чекињавац Он имаде шесторо деце и све шесторо добише од шестог до деветог месеца псту кожу и исто покривало њено. Један, којијеједини од ове деце остао жив, пренесе ову особину своју и на своје синове, од којих се она још даље кроз ает генерација про-

дужавала, п то увек на синовима, а ћери су биле поштеђене. Још занпмљивије примере имамо на оскудици или прекоброју прстију на руци или на нози. Тоје тако звана иолидактилија. Људи , који се роде са шест или три прста, преносе често ту своју особину на читав низ генерација. Љггература је с примерима за ово пребогата. Дарвин је сам не мање него четрдесет ишест случајева навео, где се полидактилија наследила, а Бурдах наводи два стабла једне Фамилије, где се она до трећег и четвртог колена продужавала. Још више примера наводи Дреаер-Шакиндер, којије немање неких прстију или чланова њинпх пратио до у с едму генерацију. Разуме се по себи , да се она чудновата особитост не може дуже одржати, јер се услед све већега слабљења мора иајпосле сасвим и угасити, ц ако се каткад јављају случајеви, где се она са сиом упорношћу опег иојави, и ако се с физиолошке стране не може порећи да се и читава каква нова раса, као нагрда од ове може произвести. Тако је ту скоро у „Козмосу" изишао најавностједан случај, који је посматран у једноме францускоме замку где је један петао с ает (место с четнри) прста произвео цело потомство петопрсто и на своме двору и у комшилуку. Свакојако ту се врши извесна борба измеђ онога конзервативнога или одржавајућега и онога прогресивнога илп изменскога наслеђа. И при томе оно прво као старије и јаче обично одржи победу, и ако се укрштањем обнова њина у новој индивидуји слаби. Отуда склоност и код биљака и код животпња питомих, које су утицајем човековим многе особине нрвобитне погубиле а нове стекле, да се врате у првобитно стање, чим човек дигне руку своју од њих. Али ћемо сад баш имати неке примере, где ћемо видети, да се оне инак одржавају и дуже. Дарвин прича по Хоткину о једној нородици у Епглеској, у којој се један прамен косе друкчије боје од остале косе продужавао у њој кроз неколико колена. Он је сбм познавао једнога човека пз Ирланда, који је био црне косе а с десне стране имао један мали бео прамен, и причао му је, да му је исту белегу имала и мајка и баба, само с том разликом, што је мајци била с леве стране. Пуно још оваких примера скупио је др. Г. Сајдлиц и код човека н код животиња. Још интересантније је , и за сазнавање закона о наслеђу још важније, наслеђивање таких знакова, које роднтељи сами или случајно стеку или им се вештачки даду. И за ово има пуно примера. Да сноменемо само паЈглавнпје. Брон прича за један случај, где је једна крава, која је услед гнојења изгубила један рог, носле отелила три телета, и сва три су с оне исте стране