Prosvetni glasnik

урођеност или

967

обичан гледалац посматрати дело стадо и све ће му се оице чинитн једна као друга. Међу тим зна се, да овчар сваку овцу нознаје, а то је само тако могуће, што свака пма и своје засебите особине но којима их овчар, нри свој сличности, раснознаје једну од друге. Или, има прилика, где стотинама и !.љадама тица нотнуно једнаких заједно живе и стотинама нотнуно једнаких гњезда имају, тако, да човечије око ансолутно никакву разлику између њих не може направити; и онет сваки се пар налази и све знају своје гњездо. И окде дакле мора да има неких знакова или индивидуалних особина, било у кроју, било у држању, Форми или гласу, и у тица и у гњезда , ио чему се од осталих слнчних разликују. Тако тица мајка у гњезду дуном тичића раснознаје свако поједино и постуна према свакоме друкчије, а обичан посматрач не види никаке разлике. Искуство ,свакидање казује нам да поједини иредмети и ноједине индивидуе нмају неке особине, које се не виде, и које наднууочнтек онда, кад се тачније загледамо. Ето скаки зна, да деца, ма колико да личе на своје родитеље или нретке опет имају нешто своје засебито, што их разликује и од њих и од браће, и да дакле никад нотиуно једнаки нису. Очевпдно дакле закон наслеђпвања мора да се одредц тачније. Утицајем безбројних спољних сила и околности, под којима сваки организам ноједини постаје и расте па ма биле оне и најнезнатније, свака индивидуа поред наслеђених добија и многе своје засебне особине. Из овога видимо, да горња Формула о наслеђу није потпуно тачна и да морамо да је поправимо тако, да : » слично рађа слично Па и овака Формула ири тачнијем посматрању изгледа опет нетачна, јер каже час мало а час сувише много, пошто поједине индивидуе знатно оступају, а по негде ти оступци често се услед сиољних прилика тако далеко нродужују, да скоро нове врсте или расе постану. Тако је она красна врста букве, црвена буква, постала од обичне зелеие, пошто се услед неких спољних ненознатих узрока зеленило лиспо нретворило у црвенило. И тако звано жалостивно дрвеће, које је добило то име по спуштеним гранама својим, као: жалостивна врба. раст, тиса, бреза, јасен, бресква, бели глог и т. д. постало је сво од обичпога дрвећа овога рода, које је некад случајно добило било ову Форму. Један од најпознатијих и најзначајнијих примера за ово јесте онај на отерским овцама у Масачузету у Северној Америци. У години 1791. живео је тамо један сточар Сет Фриц у чијем се стаду један пут ојагњи јагње са знатно дугачким телом а кратким и кривим ногама као јазавац. Њему се допаде ова Форма

због тога, што таке овце не могу да прескачу плотове и јаркове. Он се постара за запатак њен и за кратко време добије читаву породицу ове нове сорте. И кроз неколпко годипа она се рашнри но осталоме Масачузету и данас је најомиљенија и најраспрострањенија Форма. Ова је раса трајала око 50 година, док није дошла друга, мерино, која је због своје вуне ову потисла. Па ц данашње мерино цроизлазе од једне друге сорте, у којој се ојагњила једна, која се одликовала дугол, свиленом и глатком вуном, па се онда водила брига о расплоду њеном. На тај цсти начии ностала су жута говеда у Парагвају у Јужној Америци. 1770. године отелио се од сасвим обичних рогатих родитеља један бнк сасвим жут. Та се особина допадне тамошњим сточаримаа, и оаи је гајењем препесу у нотомство. И та је жута раса мало по мало сасвим потисла ону рогату. Дар ■ вин наИоди један случај, где је један зец питоми^ без једнога ува, запатио и потомство једноуво, а. једна двонога свнња кроз три геперације двоного потом^ ство имала. И други нисца још сгарији наводе пуио оваких примера. Но ми не смемо заборавити, да се овако знатни резултати, као ови на отерским овцаиа и жутим говедима, само онде могу иостићи, где човек нрипомогне нрироди, те не да да се извесна особина угаси, а да би се она одма нзгубпла чим би се оставило природи и укрштању с осталим особинама. За доказ баш овога, шта човек може да учини, да споменемо још чудне резултате у неговању цвећа, воћа и зелени. Све је ово утицајем човековим постало од дивљих предака својих : од дивље руже постали су толики варијетети нитоме и столисте руже, од танкога, сувога и кончастога корена дивље жуте репе постала је укусна шаргарепа, од киселих и опорих дивљака постале су све врсте нашега слаткога. питомога воћа. Тако свих две стотине сората јабука, што расту у Немачкој' ностале су од дивље сорте (рГгив та1из), ц све врсте крушака од обичне шумске крушке (рГгш соттипги). Исте резултате, као код бнљака, постшке човек на исти начин и код животиња. Да се сетимо гајења животиња у Енглеској, где је на ово највише обраћана пажња, ц где су разне особине на најразноврсније цељн употребљаваие, н. пр. коњ за вучење или за јашење, волови или свиње за клање, голубови за лепоту или разношење ннсама, петлови за бој, н т. д. на и сам човек. А до каких се разиоврсности дошло укрштењем у домаћих животиња, особато коња н иаса, свакоме је добро нознато, да не морамо о томе ни говорити. Овде видимо, да човек улаже своју нриномоћ, те се за кратко време постигну знатни резултати. Али