Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗ чинио на крају сваког месеца, али без обзира на предмете. Косерићски је нашао за добро да трећег дана бележи изостанке. Преврћући дневнике и то нриметих, да су на неким местима одборниди школски узели без одобрења иницијативу највише нросветне власти у отнуштању ученика. На другима нису се хтели постарати да школама врате ђаке, који их безразложно напуштаху. Све таке ученике сматрао сам као редовне и нреводио у старије или остављао да нонове разреде, нрема годишњем уснеху и нохођењу школе. Симскови кажњепих ученика, школских ствари, учила и књижнице скоро свуда беху по пронису. Мислим да би се заметном послу око нреписивања књига сваке године могло статн на нут наредбом, да се у нароадту књигу и но препорученим обрасцима, заводе школске књиге. Једном ваља прекратити привремене спискове књижница разног облика и величине и створити могућност тачном и поузданом инвентару. Такав инвентар и угледну библиотеку нашао сам у пожешкој школи. И настава поси на себи знаке неједнаког предавања. Узрок томе није само неједнакост наставничка спрема у педагошком смислу, во и оскудица добре воље и пожртвовања да се тешким школским радом осигура ученицима што потпунија мера потребнога знања. Списак оцена испитног успеха јасан је доказ свеснога посла једних и лаког појмања дужности других наставника. Али и поред тога сматрам за пријатну дужност да овде јавно нохвалим добар нравац рада у II разреду I в у II разреду II одељења, у III разреду мушке и у II разреду женске ужичке школе; у III, IV, II и I, II о, ],ељења мушке и у сва четири разреда женске пожешке школе; школе у Ариљу и Сечој Геци. А да покудим небрежљивост и немарност наставника у Придворици, Карану, у III и IV разреду бајино-баштапске, у II разреду ивањичке мушке школе и у III разреду ужичке женске школе, — којима брига ок п васпитавања омладине беше споредна, а послови друге, материјалне природе, главна задаћа. Посебице из појединих предмета приметих на исниту.

0 ОСНОВНЦМ ШКОЛАМА

Да је правилност локалнога говора у многоме утицала на лако еавлађивање наставе из Сриског Језика. У овом крају, у коме је јачина чисгог српског елемента у нуноћи, деца стунају у школу с поуздањем, да разумеју најсуптилније мисли својега наставника. Ресултат тога опажа се у школама снремних наставника, где је све употребљено да се ученичко мишљење, говор, памћење и читање ојачају, а не ослабе. Али је било школа у којима ова главна задаћа наставе Српског језика није постигнута. Из оскудице у добрим ручним књигама, неразумевања проииеа, а где где из попустљивоети и небрежења, није се свуда обраћала иажња да се еигурно читање полепша природним и естетичким изговором; да се речи и реченице као делови гра1)е, која се гласно нреставља, тумаче начином који показује учеиику пажњу и нредање књизи; Иричање (у два нижа разреда) не беше свуда проето; анализи није се давала унутарња цена, но се више заусгав. љало па спољним знацима, Мислим да би се овом могло стати на иут променом школеких учебника, нрема нотреби времена, захтевима иедагогије и науке о језику. На име, ваља већ.једном подврћи озбиљној ревизији граматику и читанке, јер оне не само садржином грађе, но и обликом нисмена п својом неправилношћу не смеју и даље остати непромењена. То сам до сада два пута нагласио и сада осећам потребу да поновим, у нади: да се оетвари на корист иаставе и ученика. У рачуну нарочито се оеетила разлика измећу рационалног предавања и обичног иослог.ања. Док су наставници" неких школа покушали да и у II разред уведу нове мере до сготих делова, усмено и писмено узј задатке практичне вредности; дотле други не могоше још да се отресу старпнског рачунања ни у IV разреду, и једва еу обраћали пажње големој таблици множења. Било је и таквих школа, у којима ученици нису умели да прорачунају колика је трећина од 45. Требало би да све школе имају рачуницу г. Стеве Поиовића, и да им се строго ирепоручи да ее придржавају методе тамо изложене. Што настава из Земљоаиса IV разреда беше на другом сгуињу иза српског језика и рачуна