Prosvetni glasnik

зАписник, ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

239

Педагошки разлози не треба да искључе име личности, којој кнез Милош код Таковске дркве иредаде заставу 1815. Кнез је Милога основао и Белики Народни Суд у Крагујевцу. Поменом те установе мислим не би било отежано већ употребљено набрајање осталих среских и окружних власти тога времена. БиограФија попа Луке могла би бити још шира. Оно што се прича о Кара-Ђорђу уз живот Богићевића Анте на страни 88 и половини 89, ваљало би или са свим да изостане, или да се прида Кара-Ђорђевој биограФији. И ако ваља орост лак стил ручној књизи основне школе, чиме се одликује и овај рад г. Марковића, неможе се правдати нонављање једпих реченица и речи. Према смислу тачке 2 биограФије кнеза Михаила могао би се узети, као да иисац сумња хоће ли читалац поверовати претходном тексту, по коме је кнез Михаило пошао из Србије са оцем 1839, те поново уверава: да је он био па самрти братљевој у Влашкој. 0 Чарапићу и Србима говори такође два пута, да су две године ратовали с Турцима (35 стр.) Такав је случај и у животу Курсулином (50, 52) и још на неким другим местима. Граматичка иравилност огледа се у опште у редовима животониса. Само местимице писац је учинио по коју грепгку, као : „Дође у службу код свога зета Саве у Добрињи" ; (11) „Прело нанишани" (47); „доцније пређе код Смедеревског војводе Ђуше Вулићевића" (102); „ту иарчетима Срби попадају доле", „шапне, мрзео, одољети" и т. д. Према овоме што је до сада речено не треба извести, да се ова књига не може применити уз иеторијску наставу у основној школи. Обележене погрешке нису големог значаја и лако се могу поправити, према намењеној потреби. Имајући на уму с каквим се тегобама боре наши нарочито нешколовани учитељи, лишени често најнужнијих преставника васпитне литературе, — ја се радујем овом иокугаају г. Марковића и желео бих да му Главни Просветни Савет

даде могућности да иобројане погрешке промени начином којије овде обележен; и да га тим у исто време изазове да досадањи обим и облик својих биограФија доцније попуни и ирошири и другим изворима, којих је доста у нагаој историској литератури, нарочито за нову историју. 9 Маја 1884 год., У Београду. Дим, р. ј Јовановић проФесор. Према реФерату г. Јовановића, Савет је одлучио, да се књига г. Марковића „Животоаиси најновије Сраске Историје " има претходно иснравити по примедбама г. ре®ерента, па тек онда може бити препорЈчена за употребу у основној школи. VI Г. Петар НикетиЛ предлаже Савету, да се у III и IV разреду основпе школе дода по један час вигае за предавање „Познавања природе" јер је, вели, сувише мало по два часа за тако огроман предмет. Неки су чланови били противни томе, доказујући, да је наставни план једном већ утврђен у Савету, и то с обзиром на одржавање здрарља дечијег, па би с једне стране била рђава практика, да се ремети оно што је недавно утврђено, а с друге — било би гатетно по здравље деце додавати више часова, него гато је већ утврђено. После подуже дебате о том, Савет је са 6 иротив 4 гласа одлучио, да се за предавање „аознавања арироде" у III и IV разреду осповне школе дода по један час више, те да буде свега по три часа недељно у оба разреда за тај нредмет. 1ГУ Читан је нрограм за предавање „Познавања природе" у основним школама, и нрочнтан је део о предавању јестастиснице у II разреду и познаван>1> човека за III разред. Читање овога програма нродужиће се на идућем састанку. Овим је састанак закључен.