Prosvetni glasnik

267

звезде кују, дочнм онога, који ради но закону мрзе и ненавиде. Учитељ у ниротском округу, осим евоје наставничке дужности треба дабуде и проповедник и српске државне мисли. И при избору учитеља за ове крајеве ваљало би вазда то имати на уму. Оамо најспособнијн, најродољубивији, краљевској влади најпреданији наставници имају места у овим крајевима. Истина је да у овим крајевима по селима наставниди имају да сносе многе оскудице, и да услед тога желе да се с таких места што нре на боља нремештају. Но 3—4 хиљаде динара, који би се давали као додатак вреднијим и заслужнијим наставницима, накнадили би стоструко онај мањак који би се тим државној каси нанео. Ђ) 0 стању школских зграда Из приложеног лод •(. прегледа видеће се да је већи део школских зграда врло рђав, и да је већ крајње време, да се у том погледу што цредузима. У другим приликама ја бих предложио да се све ове школе позатварају, но у овом округу то не би било никако оправдано. Особито неке онштине и њини предетавници настоје свим могућим срествима, да се, како било, лише школе. И баш за то и не мисле да граде нове, и ако су то потпуно у стању, те би се тим учинило по вољи само непријатељима срнеке школе. Услед тога свега ја сам тога мнења, да се одмах отворе и оне школе што су позатиаране, а нове да се отварају у сваком

месту, где је довољан број деце. То захтева преки државни интерес. У колико је стање школских зграда по пиротском округу рђаво, и како је прека потреба да све државне власти настану око нодизања нових зграда, најбоље илуструје реФерат г. окружнога Физикуса д-ра Валенте, који овде прилажем под -|. Ж) 0 продузкним школама Као што се види из посебног извештаја, са продужним школама у пиротском округу за ову је годину учињен нотпун ФИјаско. Томе су нарочито криви школски одбори, који се нису хтели старатл да ученици иосећују школу. У Пироту је одбор једним решењем својим ослободио све ђаке продужне школе од школске дужности, а у Белој Паланци неки су исто тако ослобођени, а други у школу нису никако ни нозивани. И док се проти одборницима не поступи строжије, дотле ће са носећавањем бити као и до сад. На своме месту прибележио сам оне одборе, који су били немарни у вршењу своје дужности или који су радили на штету наставе. Овим завршујем свој извештај и захваљујући г. министру на ноклоњеном мн поверењу, част ми је назвати се г. министра 20. Јуна 1884. год., у Београду. најпреданнјим ј^ТЕВО ДУТУРИ^ЛО школски надзорник за округ пиротски

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА?

Р

од ВЕТОЗАРА Ј^ЕДЕсЉКОВИЋА подинжињера

(Свршетак)

Сад настаје историјеко доба земљиног развића; геологија и палеонтологија, прва са разним слојевима стена, а друга са разним флорама и Фаунама, дају нам у руке моћна срества

вота на њој од почетка њеног нсториЈског дооа на до данас. Геологија почиње са исконском архаичком Формацијом, која се прва сталожила из матери-

помоћу којих дознајемо стање земље и стање ж,и- I јала који је долазио из унутратњости земљине, 34*