Prosvetni glasnik

268 да лн и нд другим а наслагала се непосредно на примитивну, прву, кору земљину. Из ове Формације имамо разне петрограФске остатке, али петреФеката немамо. Међу нетрограФСким остацима нмамо граФита и антрацита који су органског порекла, ио чему се мис.т да је било органског живота и у овој Формацији. Сем тих находи се и једна асоцијација калцита и сериентина, назвата еозоп сапа(1еп8е, за коју се држи да спада у оргапско царство. А најачи мотив да мисаимо, да је и у овој Формацији било органскога живота, то је, што у првој сљедећој, силурској Формацији, и то у нрвим слојевима њеним, налазимо велики број органских Фела, а ми знамо, да се живот органски врло поступно развија а не са скоковима. Дакле сва је ирилика, да је било клица живота и у овој Формацији но да су скривене. На ову се архаичку Формацију наслагала силурска Формација. Ирема иетрограФским и иалеонтолошким особинама ове Формације закључује се, да је за време њезино цела земна површина била покривена водом, само су тек по пегде вирила острва. Одмах у самом почетку, у првим слојевима ове Формације, налазе се многобројне Феле организама. Од биљака су васкуларни криптогами; а од животиња били су од најнесавршенијих сунђери, различни од данашњих, загим корали, и др. Од бразиопода (мекушаца) има више родова. Најзнаменитија је Фамилија трилобпта у овој Формацији. Они су се овде појавили а достигли су овде и свој тах1ишш. Тадање стање на земној површини било је за њих најповољније, те су се у толикој мери развили. У горњим слојевима ове Формације находе се и остаци од риба. У овој Формацији биле су ерупције вулканске врло честе; ниво се водени мењао, земна је кора осциловала јако, и при свем том нестабилном, несигурном стању на земљи било је опет услова за лшвот, те су се развиле многобројне Феле и безбројне индивидуе органске. Ниједне биљке ни животиње из ове Формације нема да живи данас. Услови њиног живота не слажу се са. овим стањем земљиним, њима је било повољно стање земљино у тој Форми.

ИМА света

После силурске наслагала се по њој Девонска Формација. И за време њено земна иовршина била је покривена морем, али се оиет почео ннво мењати и ири крају ове Формације ниво се зпатно променио што нам доказују остаци сувоземских организама. И овде је живот цветао као и у силурској Формацији. Они су се организми из силурске Формације даље прод} 7 ж,авали, неки су се умножавали, неки су опадали, неки су изумирали, а неки се јако образовали, пошто су наступили повољни услови за њино иојављење. Поред наведених из силурске Формације овде се јављају и кичмењаци и то најиростије рибе. Јавља се и карактеран род сиирифер. Од биљака јављају се још нови родови сигиларија, каламитес, лепидодендрон и др. и иаирати. II у овој је Формацији било ерупција и осциловања земљишта, на је опет живот био многобројан. Имамо велики број биљака и животиња у безбројним индивидуама. У овој се Формацији ниво земљишта издигао и одмах су с тим створене друге нрилике и услови за живот, и с тога видимо да се јављају, поред морских још и барске, сувоземске биљке и животиње. Стање земље било је и у овој Формацији са свим друкчије по живот но данашње, с тога ниједне биљке пи животиње из ове Формације нема данас. По Девонској се Формацији наслагала карбониФерска (тако нрозвата због великих маса каменог угља у њој). Ова нам Формација најасније износи пред очи, колико се живот органски мења према приликама н околини. У овој Формацији земљшпте се ирилично издигло, што нам доказују многобројни остаци од биљака. За време ове Формације атмосФера земљина била је тако рећи загушена угљен - диоксидом (С0 2 ) који је главна рана биљу, и с тога су иостала за време ове Формације горостасна растиња, која су образовала неисцрпне количине каменог угља. Растиње је достизало грдну величину, особито род Каламитес. Паирати су биле као грмови велике, а свему томе припомогла је барска клима и велика количина угљен-диоксида. Температура је била по целој земљи скоро подједнака, око 20—25°. АтмосФера влажна и земљиште већппом барско.