Prosvetni glasnik

ДА ЛК 11 НА ДГ5ТНМ НЛАИЕТАМА 11Ј1А СВЕТА

269

Животиње и биљке из ове Формације многобројне су. Поред морских и.ма и сувоземских, барских. Овде се поред дојакошњих јавља особити род амФибија - лабиринтодон, сувоземска животиња. Поред осталнх јављају се и неке гикољке и инсекти, а важно је што се овде појављују паукови, чисто сувоземске животиње. У овој Форми иоред страшних и честих вулкавских ерупдија од порфира и других ерунтивних тела и поред неирекидног пуцања и ломљења земне коре, тонења и дизања земљишта, опет је живот био бујан и по броју ивдивидуа и по величинп њиног пораста. Ни из ове Формације немамо данас ниједног преставника из органског царства што доказује да су тадашње ирилике биле сасвим друкчије од данашњих. После ове Формације иде пермска Формација. И у њој се живот продужава. Папрати се развијају и четинари. Риба има много; а јавља се нов тип органски, особита рептилија, гуштер са краљуштима, који се зове агће^ов аигиб. Затнм долази Формација тријаса. Биљке се ц животиње продужују. Четинара све више. Од животиња превлађују шкољке и рибе; налазе се п рептилије, а у најгорњим њеним слојевима находе се и остаци од сисара. II за време ове Формације земљиште је јако осциловало, те с тога имамо Флору и Фауну и морску п нлитких вода. Живот је дакле и у овој Формацији био многобројан п разнолик, и у илитким водама и у дубоким морима. На тријас се наслагала јурска Формација. За време њено одвојиле су се климатске зоне. По целој земљи пије била иста температура, већ ио зонама различна. Сем тога јављају се многп нови типови органски. Јављају се белемнити; морски сунђери, морски јежеви, шкољке, морски раци овде се прво јављају. Корали су новог типа и тако их је много да образују читаве слојеве; рибе и неки особити кичмењаци. То су све морске животиње; а од континенталних бнло је амФибија, рентилија, сисара, крокодила, бар-

ских и речних корњача, тица, инсеката, паукова. Овде је важан тип археоитерикс то је рептилија која чини прелаз ка птицама. Земљнште је и овде осциловало, од дубоких мора постали су плитки заливи иа опет ова Формација показује веће напредовање у органском свету. II о јури се наслагала кретацејска Формација. Живот је врло бујан у овој Формацији. ФораминиФере образују читаве слојеве ове Формације; има доста сунђера , корења помање, љускара приличво, шкољака има разних, најважније рудиста и капротип. Нађепп су ц остаци сисара. И за време ове Формације земљиште је осциловало, те с тога имамо Флору ц Фауну и мора и плитких залива. Сад долазе најновије Формације терцијбрна и кватернерна. У терцијерној Формацији земљиште се почело при.метно издизати; у њој су постале пајвеће планине, одвојиле су се климатске зоне; са свим ишчезавају неки стари органски тинови а нови се, модерни, јављају, а најважније је, што се у овој Формацији, и сама интелигентна животиња по.јавила. У овој се Формацији јављају биљке дикотиледоне. Многобројпе и страховите вулканске ерупције избијале су на новршину земну и износиле из унутрашњости грдну масу, од које су <е образовале највише планине: Хималаји, Кордиљери, Алпи, Пиринеји, Карпати. У њој су се јасно одвојиле климатске зоне на ладне и тропске. У овој су се Формацији развпле клице, колективни типови многих данашњих организама. Ту имамо амФибије, рпбе, палпјотеријуме, марсупијале, месождере, глодаре, љиљке, мастодонта, динотеријума, анхитеријона ц хипаријона (иоследња два су прецн данашњих коња). Поред толиких вулканских ерупција и осцилација живот се опет ширио п све више напредовао и у овој периоди дотле, да се и само интелигентно биће појавило. Најиосле долази последња Формација кватернерна или дилувијална. Она је врло карактерна. Тада се многа вода излила и цео северни