Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК гллвног

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТЛ

7

на латинскоме језику, за које могу рећи да су врло згодно прибрапе. После латинск-их примера је речник за њих, а. иза речника српски примери, приповетке и басне са српско-латинским речником. И у српским и у латинским примерима објашњена су поједина тежа места јасним и разумљивим примедбама. Да и не спомињем, како сам се лане и преклане уверио, читајући с ученицима први део примера од истога писца, да. ови иримери врло лепо допуњују саму граматику латинскога језика од проФесора Ј. Туромана, слободан сам наговестити, да ми је писац у току ове школске године нослао неке одељке из овога другог дела, те сам се уверио и у школи, да су врло згодни за успешан рад. С обзиром на велики труд пишчев јер ја знам, да је нисац читаву годину дана само на томе провео, да готово дело прегледа, како се не би поткрала ни најмања не погрешка већ ни тешкоћа у излагању, и како сам уверен, да му је то испало за руком — то држим, да се ова књига може узети за школску и наградити са 120 динара по штампаноме табаку. 25. Јуна 1884. год., У Београду. С ноштовањем ЈАтлта ЈК ивковић сушенат београдске гимназије Главни Просветни Савет одлучио је : Да се дело прими за школеку иотребу, и да се награди ио сто динара од штамапанога табака. III Прочитаи је ре®ерат г. Јев. ПлиКа о грађи, коју је Дим. ЈосиК нрибрао за -саетав словенске чптанке за основну школу. Решерат гласи:

Главном Просветном Савету Прегледао сам грађу, коју је г. Дим. Јосић, проФесор учитељске школе прикукупио за словенске читанке за III и IV разред основне гаколе, и част ми је известити Главни Нросветии Савет, да је та грађа у свему врло добра, и да се од ње могу саставити словенске читанке за основну школу тако, како би по мом схватању требало да буде. Само бих једно предложио, да се из те грађе изоставе тропари и кондаци, по што ће они ући у књигу за певање. Што се тиче плана за састављање словенских читанака, г. Јосић има врло правилан поглед, кад вели, да ће нри распореду материјала мотрити иа програм из науке хришћанске и на ирограм из певања, ношто словенске читанке састављају у укунној основној настави једну групу. Што се награде тиче, мислим, да ће правично бити, да се г. Јосићу даде најмање 80 динара од штампана табака. 30. Јуна 1884. год., Београд. ј Ј Е ВРЕМ . Ј^. редовни члан Главног Просветног Савета Главни Просветни Савет одлучио је : Да се поднесена грађа усвоји, ну само да ее т ње изоставе тропари, кондаци, и јектенија. А пошто г. Јосић нрема томе ту грађу еасвим доведе у ред како ће доћи у кн>игу да евршено дело поднесе поново и тада ћо се одредити и награда. IV Г. Љуб. КовачевиК у име наставног одбора реФеровао је усмеио о књижици „Прва внања о човеку" коју је поднела књвжара Велимира Валожића да се не може унотребити у основној пастави јер