Prosvetni glasnik

О К Е Р

117

којим путем да ударим и којим средствима да се послужим, те да постигнем диљ задатка наставниковога. У школи нђаше све добро. 0 пруту и батинама не беше више ни помена. Деца ме заволеше; учаху с вољом и марљивопЉу ; иастава показа жељне успехе. Мене произведоше за сталног учитеља. Запамтите дакле, драги другови : чините, да вам настава буде занимљива! Пдата беше тада 150 тадира — за живот мало, а да се умре млого! Да бих могао зкивети, морао сам да држим и приватне часове. Имао сам их но 26—30 недељно, тако, да сам са школскима имао преко 50. Кад сам у вече долазио кући тако уморан и изломљен, па сам још имао да поправим по гомилу задатака школских, нуно пута ми је и нехотице излетео уздах : о, ти, наставничка службо, да лиимајош кога посла, који овако немилостиво умара своје посленике, као ти ?! . . На срећу, ја не остах дуго ту. Мене преместише у Рулу. То је једно прекрасно местанце у тириншким горама, с нет хиљада становника. Ту се отвори нов живот за ме. Ту беше пуно интелигентних трговаца који су имали посла чак с Паризом, Лондоном и Америком, и у који беше хоризонат духовни много шири. Дружба с њима утицала је на ме веома. корисно. Ја бех добио први разред. Место дотадаве методе на срицање, ја сам предавао по гласаној методи н читање и писање и говорење. Кроз кратко време постигнем такав ириметан успех, да су се млоги дивили и да су највећи противници гласане методе почели да јој се поклањају. И сад се с особитом прнјатношћу сећам оних часова, проведених међу оном малом дечицом, и признајем, да су ми то најпријатнији часови целога мога живота. И данас ми је врло одвратан један млади учитељ, који се љутио што је постављен у најнижи разред. Еако ми сада не беше нужно да држим приватне часове, ја употребих све своје слободно време на своје усавршавање. Тада се нисам никада тужио на „дуго време." Зими сам вршио своје теориске штудије, лети сам чинио иедагошка иутовања. Овако сам се упознао с гомилом учитеља и разних уредаба, које су за моје даље образовање биле од иретежног утицаја. Преко двадесет немачких великих вароши обишао сам пешке још док сам био у Готи, а сада предузмем још даља

и већа путовања. Не знам ништа, да је више утицало на моје даље развијање, но што је ово нутовање. Целу Немачку бех обишао и скоро све врсте школа њених бех посетио и видео. Не могу довољно напрепоручивати младим учитељима ова путовања. На њима се учи све и свуда. На њима се види све како ваља и све како не ваља. После две годи :е ја добијем мешовиту школу, у којој беше 175 ђака. Тада сам наиисао прву своју књигу : „Упуство за поступање при предавању читаначких комада у неподељеној школи." То су моја предавања ондашња покунљена. У критикама на њих беше доста и хвале и покуде. Но у мене ни хвале пробудише сујету ни покуде малаксалост. Ја рађах даље стално. Пошто сам се добро упознао с најнижим разредом и радом у мешовитој школи, добијем најстарији разред мушке школе, где сам том приликом оно своје више образовање још више утврдио и проширио. За оне сјајие успехе, за које су ми сви ласкали, имам највише да заблагодарим аисменоме сиремању за иредавања. Још сам у првима данима свога учитељевања уобичајио, да никако не идем у школу неспреман за предавање. А пошто сам се увек спремао нисмено,и за то се служио најбољим разним делима, то сам се не само упознао добро с литературом педагошком, и корисним идејама него сам стекао више окретности и у писменом и у усменом исказивању мисли. За то ја и ова иисмена нрипремања препоручујем младим наставницима најтонлије. Ко каку мисао пише и на артији, он је мора увек јасније представљати, но онај, који је само изговори. Све моје књиге нису друго до ова предавања, што сам их ја за се спремао и предавао; и тек пошто сам их дуже време опробао, ја сам их штампао, те да се и други њима користе. Што је најбоље пак у њима, научио сам у школи. Јер су ми најбоље мисли падале па памет у школи, па сам их после разрађивао у својој соби. С правом бих дакле могао на свакој мојој књизи да напишем као мото : „Жз школе, за школу." Сад ми се иодаде прилика, да свој круг иознавања школа проширим још на једној страни више. У Рули се нодиже занатлиска школа. Ја добих, да у њој пре^ајем Физику. После добијем још Кемију, Рачуницу и Геометрију. Моје радости пигде није било, кад