Prosvetni glasnik

156

ИЗВЕШТАЈН ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВШШ ШК0.1АМА

очима слике најузоритијих карактера и навикли бн се у детињству посматрати физиономије јунака и велеума и т. д. 3. Поменувши неке маханице у.предавању појединих предмета — с највећим задовољством номињем ипак, дајенапредак у гакодама, које сам иоходио ове године, у о'пште узевши, далеко јачи, него прошдих година. Силом се намеће нитање: од куда така раздика за кратко време? Нека ми се ие замери, да на то питање одговорим, како мисдим, ако се не будем преварио. Норед осталих новољнијих нрилика за шкоду као да ће бити мало узрока у томе што су почеле попуштати обмане које су учитеље и оне који се о шкоди брину одвлачиле од шкоде -и вукле на ноље политичког агитовања и трвења те је све нривисло за посао. Гекао бих да се не варам, јер неке повољне прилике за шкоду постоје још пре 2 — 3 године, на је у тим годинама ипак рад био лабавији. Много припомаже папретку школе ито,што су постављени управитељи основних шкода, где је то било потребно. 4. На послетку имам наиомеаути још нешто о књижницама основних школа. Има учитеља, који не умеју изабрати књижевна дела и припомоћи своме образовању ири највећој вољи својој за иапретком. С тога држим да би врдо добро било, да стручна комисија одреди, која књижевна дела мора имати свака школска књижница, па да та и набави. Има велики број школа, у којима нема ни једно дело народних умотворина, Вуком Еараџићем сакупљених и издатих, нити које друго од знатнијих српских писаца, а скоро никако историјских и етнографских дела (као што су: Рајићева Историја, Мидутиновићева, Ранкеова, Мајковљева, Еалајева, и још важнијих, као што су: „Кнежевина" и „Краљевина Србија" од Милићевића, /Бурађ Бранковић" од Ч. Мијатовића, на опда историјске расправе и монографије од Новаковића, Руварца, Ковачевића, Срећковића, Рачког, Јагића и др.) Да би ово доиста врдо нулгао бидо, доказ је и то, што већина учитеља то жеди. 12. Јула 1884 год. у Лесковцу. ПроФесор беогр. учитегске школе, госиолииу министру захвални, ЈА ИХАИИО јаУРОВИТч.

XV ИЗВЕН1ТАЈ Драгутина Т. Маркови1на о основнии школама у округу подринском Госаодину министру аросвете. Претписом г. министра просвете и црквених иослова од 25. Априла ове године НБр. 3722, одређен сам за надзорника основних школа у подринском округу. А у другој подовинн Маја, послато ми штампано „упутство за надзорнике основ. школа" ПБр. 7091 са потребним нрилозима, — како би што тачније извршно поверени ми посао. Походио сам 25 шкода, од којпх су 24 редовне, а 1 продужна (у вар. Лозници). Испите сам држао у 21 редовној и 1 продужној гаколи, а у 3 редовне гакоде нисам могао држати испите с тога, гато поодавно пе раде, и гато нисам иашао ђака. У 23 редовне шкоде (јер за једну нисам имао података, пошто 1 ; аци нису ни уписани у протокод) унисано је 1172 ђака, а у продужну 19 — свега 1191 ђак. До краја школ. године походидо је редовну школу 988, а иродужну 18, свега 1006 ђака. На испиту је било у редовним шкодама 957, а у продужној 15 — свега 972 ђака. (Ови су подаци — осем нрвога — само за 21 редовну и 1 продужну шкоду, јер за остале није било података). Ирема овоме на једну школу долази просечно да је: уписано 49 ,3 . 21 ; походило гакоду 45®| 22 а бнло на испиту 34- 4 / 22 ђака. Испитани учепици и )ченице у редовним гаколама ностигли су — просечно — успех 4 6 / 2) • Ред је по овим шкодама — уонште— 4"/ 2 ц а чистота је 3 |8 / 2Ј . Резултат резултата јесге 4 |4 / 63 . У нродужној је школи успех 3 2 / в . На пропитивање ђака унотребио сам 121'( 2 час времепа. У средњу руку на једну шкоду додази по 5 часова и 31 8 | 22 минута. После ових оиштих папомена и статистичкнх података које наведох, бићу слободан — по X одељку упутства за падзорнике да у овом оаштем делу извештаја, који сам саставио на основу својих нрибележака и свога искуства, изложим моје мишљење и прнмедбе: I. 0 методи аредавања сваког наставног аредмета у школама, које сам ове године нрегдедао.