Prosvetni glasnik
151
1. Хриул&анска Наука. Предавана је махом по програму методом развијања. Изузимајући оне случајеве, које сам у посебном деду извештаја спомевуо, и оне сдучајеве, који се не могу овом методом предавати, већ се морају казивати. Из дечије се душе може развити (изазвати) само оно, од чега има. утисака шш бар „трагова" од сдичних утисака. Као што сам и лане напоменуо, овај се предмет знатно боље предаје од кад су у учитељство дошли спремни људи, који су де.10м доказали да се и „најмучније" може тако упростити, да изгледа потпуно јасно н схватљиво. Поред овога н само искуство упутило је наставнике, да напусте „катихетичан" начин предавања религије, пошто је резултат показао да овим путем добивено знање које доста труда стаје — не остаје дуго својина г ; ака, нит.: се од њега има какве корисги. Хришћанске врлине не састоје се у говорењу молитава или словенског текста на памет, већ у осећању за све оно, што је: лепо, право, поштено, човечно, добро за све људе итд. И ја се миого радујем, што је — уопште — овладало међу паставницима овако мишљење о нредавању религије. До душе, треба код нас још доста ноправака, па да можемо казати: религија се предаје у Србији онако, како захтева цел^ васпитања човековог. На првом месту мора се радити на томе, да сви наставници добију нотпупог доказа, да се хришћанске врлине састоје у добрим делима и нримерном животу. На другом месту мора се порадити живо на томе, да се што пре истуре из школе садањи учебннци за предавање овог предмета — као застарели и неметодски написани, — и да се замене са другим — и то отнрилике таквим, какви су и по немачким школама (разуме се сходно прописнма паше вере). — А држим да се за Немце не може рећи, да су мање ноштенији и религиознији од нас. 2. Сриски Јсзик. Овај је предмет предаван ваљаном методом. То изводим но резултату успеха, који је сразмерио понајбољи од свих осталих предмета. У овим крајевима много је бољи успех из матерњег језнка, од успеха у оним крајевима, које сам походио прошле године. Узрок је јасан и довољно познат. Народпи говор у овим крајевима готово се и не разликује од књижевног језика.
До душе, и у овим крајевима има доста „провинцијадизма," али је ииаче и говор нравилан и изговор врло леп. Иоред овога, мени. се чини, да је и бистрина већа код деце у овим крајевима, него у оним које сам прошле годиие походио. Кад би још било: ваљаних читанака, добрих и практичних учебника за децу и унутстава за предавање науке о језику, држим да би успех у овим крајевима из овог предмета — био потнуно ваљан. Читање и нрицоведање (исказивање) онога што је чнтано, боље је предавано од науке о језику. Неки су наставници мислиди, да је знање граматично у томе, што ће ђаци знати „деФИнције" ових иди оних речи, или што ће знати — на памет — мењање именских и глагодских облика, па ма и не знали каква је која реч по зиачењу и не ногодили облик именски или глаголски! Што се тиче правилног нисања имам да кажем, да се доста негује у овим крајевима, али не обраћа се довољно пажње и на то да се чешће раде иисмени задаци, јер су они најбољи доказ, у колико је остала својина ђачка оно, што им је из матерњег језика говорено из науке о језику. И декламовање долази као нододељак срп_ језика. Са уснехом из овог дела срп. језика' нирам потнуно задовољан. Незадовољан сам с тога, што — махом — није чињен добар избор чланака за декламовање, и што није обраћана пажња, да се научени чланчић идл песмица и изговори (из декламације) онако како то захтева сама садржина изабраног чланка. Узимати су чланци, којих садржина или деци није позната или није довољно објашњеиа. А често су и сувише били дугачки (велики), па је нрпродно што су деца или малаксала иди изгубила вољу и окретала декламовање као говор обичан или нросто читање. На поједнним местима — и то код наставника спремиијих — н декламовање је ваљано иредавано. Успех из овог предмета био би знатно бол>и, кад би се досадање читанке — изузимајући: буквар, читанчицу и читанку за II р. — избациле из шкоде и замениле другим бољим. И на овима које би се задржале, морале би се учинити неке исправке. Нарочито је неподесна читанка за IV разред, јер је