Prosvetni glasnik

ЦЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОДАМА

је депо видети: депо, правидно, читко и чисто писање, а иепријатно: рђаво, неправидно, нечитко и нечисто писање. Често пута лепо писање и добар састав препоруче човека и онде, где је дично неиознат; а често бива и обратно. Вештаци и педагози веле: карактер сдова, разговетност и чистота у писању показују и карактер човеков. И заиста — бар у некодико — имају места ове њихове речи. Из овога што споменух види се, да треба обраћати већу пажњу на лепо писање. Рекох да је, у шкодама које походих, учињен неки напредак т лепом писању. Ади да тај напредак буде стадан и све већи и већи, потребно је неких средстава. По мом мишљењу, потребно је да се изради што впше бројева (нумера) „српских нрописа" —нрема програму, како не би наставеици били принуђени да узимају за подмирење потреба и туђе прописе, и да се набавља ,писаћи материјад" иодједнак за сву децу једног разреда, како би сви ђаци имали потреба, јер „без алата нема заната". Набавку би ову вршио благајник школ. одбора у споразуму са наставником, а сваки родитељ — односно старатељ — био би дужан да исплаћује утрошени материјал но купљеној цени. За сиротну децу трошак би сносио школ. одбор. 10. Цртање. И ово је депа вештпна, која је потребна свакоме почињући од сељака па до највећег државника у земљи. Само та потреба, а и задовољство које човек осећа кад види оживеду и представљену неку своју замисао (идеју), довољно препоручују важност ове вештине. Њу школа треба својски да негује, јер је она заиста велика номоћница у многоме и ђаку и учитељу. Штета је само што се ова корисна вештина није и раније изучавала. Кад се узме у рачун: да велики број наставника у овим крајевнма није нигде учио цртање, да је се ове године много — сразмерно од једанпут — захтевадо од старнјих разреда; да није било никаквих помоћних средстава за предавање ове вештине, нити каквих унутстава за наставнике, ниги прегдедалица и цртанака за децу (чега има у Другим наиредним земљама) — кад се све ово узме у рачун, оида је сасвимјасно ипојмљиво, Да ове године није могло бити повољна усиеха из ове вештине. А да би га бар одсад

161

бидо, ваља се постарати да наставници и наставнице добију што пре потребне наставе и упутстава, прегледалица идругих средстава за успешно предавање ове вештпне.. За ђаке би се имао купити „цртаћи материјал" на исти иачин, који предложих и за „писаћи материјал". Ако ди се ово не учини, мени се чини да нека — сиротнија — деца неће никад научити да цртају, јер неће имати средстава за (наставу) рад. 11. Певапе. Из ове вештине у овим крајевима није постигнут повољан успех. Само у једној јединој школи био сам нешто задовољнији него обично. Не могу да кажем да се наставниц« нису трудили. Али некако су гласови у деце врло чудновати! Навикнута су још од кућа, да невају свако за свој рачун п да не слушају једно друго. Па тако исто раде и у школи. Слушао сам и како народ пева по пољима, па сам се уверио да су и раденичке песме исто онакве као и дечије. Нема заједнице, нема јединства у песми у окр. подринском! И црквено и народно иевање готово је подједнако. Неко чудновато осећање обузме човека, кад слуша несме у школама подрин. округа, и мора да се чуди! Треба једном одредити несме, које ће певати који разред и која деца (мушка и женска) јер овако се по варошима певају готово једне исте или доста сдичие иесме, а често може да се чује у шкоди и која песма, којој ту није место. 12. Гимнастика је предавана у свнма школама и то готово подједнако. Редна вежбања и радња: гдавом, вратом, рукама, тедом и ногама, предаване су у свима шкодама. По нешто је предавано и из војничког вежбања. Радња с ђуладма, дечије и гимнастичке игре нису предаване. Само сам у две школе нашао неке „справе" за гимнастику, на којима су деца врло добро радида. У једној школи било је неколико правих вештака у радњама на премету („реку"). Из ове вештиие — у колико је предавана усиех је добар. 13. Женски рад нашао сам само у засебним женским шкодама. Рађени су радови који су прописани, али било је у појединим разредима и друкчијих радова. Радови су свуда чисти и добро су ра ени. у колико сам ја могао да нреценим као „нестручњак". Ученице на питање одговара.ју: за што им треба који рад, 21