Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКЛ О ОСНОВНИМ ШКОЛША

162

од чега се и како ради. Само не знају да казују српска имена појединих радова и одељака. Не обраћа се нажња и на то, да се раде само корисни радови, него се раде и они радови који — тако рећи — нису ни за што. На неким местлма бидо је и сувише свршених ручних радова, на сам се бојао да нису рађени на штету других насгавних нредмета. Али разбирањем дознао сам да то није било. II. Стање наставе у аодрин. округу, и шта би ваљало учинити те да настава буде успешнија и кориснија. Пошто сам у главиоме изложио начине предавања појед. наставних предмета и постигнуте резултате, и напоменуо у неколико шта би ваљало учинити те да настава буде бол>а, казаћу сад какво је стање наставе у нодрип. округу, према стању наставе које сам пр. године нашао у округу нишком (у оним срезовима које сам походио). Стање наставе у подр. округу за ову годину у неколико је боље од стања наставе у нишком округу. Овај бољитак — по мом мишљењу — долази отуда: I., што се у оним крајевима много иравилније говори и што се пароднп говор готово слаже са књижевним језиком; 2., што је наставни програм знатно измењен и распоред предмета по разредима много боље подешен, а тиме је олакшан рад и ђацима и наставницима, иЗ., што су се наставници ове године још више грудили, него што су нрошле, јер је ово-годишњи успех од пресудног утицаја на повишице плата учитељских, нарочито опих наставника, који су за ове три године имали врло добре и одличне оцене. III. 0 научној и стручној сиреми наставника и наставница у нодр. округу имам ово да кажем: 3 су наставника свршила учит. школу, а 1 је слушао само I разред; 4 су наставпице свршиле вишу жен. школу редовпо а I приватно; богословију је свршило 7; нижу гимназију 4; а вишу су учила 2; 1 је свршио нижу реалку; а 1 земљ. шумар. школу. И ако су насгавиици и наставнице у овом округу врло разнолики са својим образовањем, опет су се сви — с малим изузетком — својски трудили, и ностигли су довољан успех. Ио извештајима школ. одбора, сви су искључиво припадали своме нослу и ни аротив јсднога није било — редовним путем — ма

какве жалбе. Особито ми је драго, што сам срећан да о раду и владању наставника и наставница у подрипском округу, ноднесем овакав извештај г. министру просвете и цркв. послова, да бар у неколико добију доказа они, који су подигли свој глас протпв учитеља —у онште —, а,а нису сви учитељи .заслужили онако крупан прекор, какав се чује од последњих догађаја у источним крајевима Србије. IV. 0 књигама за основ. школу нацоменуо сам нешто, говорећи о нојединим наставним предметима. Тамо сам казао, какве су све књиге које се употребљавају у основ. школи, и колико их има са којима се још неко време можемо послужпти. Остаје ми још да нокажем овде начин, којим мислим да ће се добити понајбоље књиге за основну наставу. II прошле године напоменуо сам, а и ове ћу године то исто рећи, да је најбољи „јаван стечај" (конкурс), да се што ире и што бољс књиге добију за основ. школу. Према нашим нриликама ово ће бити понајбољи пут. Само треба нравично и неиристрастно оценити оно што се буде понудило, а што се као најбоље оцени треба узети и добро труд наградити. У овоме не треба штедње велике, јер ако држава узекономише, онда ће „књижевни спекуланти" да „ћаре," пошто школа никако без књига опстати не може према спреми већине наставника у нашој земл.и. И највећа ограничења неће ина ,г е моћи стати на иут улажењу оних књига у школу, које нису надлежно одобрене. Ако се усвоји ово што напоменух, онда би држави остало само старање о штамнању, разуме се уз припомоћ писца. Школске књиге морају бити наштампане па доброј — Финијој — хартији, са крупнијим словима и без аогрешака. Ови су захтеви: сувремени, хигијенски и педагошки. V. 0 књижницама и училима за школску потребу немам ове године много да говорим. У главноме остајем при ономе, што сам и прошле године казао. Држим, да ми није нотребно доказивати велику важност школ. књижница и учила за школ. нотребу. Књига треба да је најмилији друг и нераздвојни прнјатељ свакоме паставнику, а нарочито оиима, који су у том положају, да и немају живих другова и иријатеља у близини, са којима би мењали мисли и осећаља о разним школ. питањима. Али да би и наставници имали ваљаних књнга