Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРИИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

није дако потпуно и правично оденити рад често по 50 наставника. 0 принципу сталног надзора није нужно овде говорити, 110 што је то питање недавно нретресано и у Главном Просветном Савету. Влагодарећи вама и просветном Савету на поверењу, којим сте ме.одликовали јесам 16 Августа 1884 год. у Сурдулиди. Понизан ј Ј оксим. рт. ЈЈ 1 арковић

XVII. » ИЗВЕШТАЈ Петра Никети1.а о основним школама једног дела иожаревачког округа. /'. Министру Просвете и црквених иослова. Писмом вашим од 25 априла ове године ПВр. 3722, изволели сте ме одредити да прегледам основне школе у срезовима: рамском, голубачком, звишком и хомољском округа поасаревачког, према упутству вашем од 1 маја ове године ПБр. 3091. Посебни извештај о горњим школама, заједно са његовим прилозима поднео сам раније. Из овог извештаја могли сте се уверити, да сам ноходио свега 31 школу, од којих у четири није било наставника. .У овим школама радило је 40 наставника. Рад једног наставника није одењен јер је ностављен тек 5 маја. Општи резултат усиеха рада учитељског, на и усиеха у Предаватим. наукама износи 3 - 5. Дакле више него добар. Сад према вашем упутству, имам да бадим један кратак поглед на предавање свих наставних нредмета, прописатих за основне школе, како су се иредавади у похођеним школаиа. 1. Наука хришАанска. Сви бољи наставниди иредају овај предмет методом развијања. Труде се, да поглавито дејствују на срце дечије. Поред прича Христових и биограФија библијских, многи наставници наводе деци и сличне нримере из нрактичног живота, те тако још за раније уиознају децу са потоњим животом. Незнатна'мањипа предаје овај предмет катихетичном методом, служећи се

233

при том књигама: Малом Црквеном Историјом и Катихизисом, и држећи се тачно њих као Јеванђеља. Но ова се мањина тако губи у оној већини, да о њој не треба ии водити рачупа, само 6и се требало постарати за боље књиге за ову науку. Горње су књиге давно цреживеле своје и време и век, и треба их што пре бољим и савременијим заменити. 2. Сриски језик. Код већине учитеља нредават је као што треба: иедагошки. Деда су добро читала, нричала и разликовала врсте речи. Види се из овог да су учитељи стекли убеђења: да се језик само језиком учи, а иикако правилима и деФиницијама. Кад се узме још у обзир, да се дечији говор у овим крајевима знатно разликује од књижевног, онда је успех у овом предмету ностигнут као што треба. Прописана „Граматика" у основној школи, нити је написата по начину како би језик требало предавати, нити одговора савремено.ј граматичној науци, за то би је ваљало што пре бољом заменити. Тако исто и Читанке за III и IV разред. 3. Словенски језик. Према прописатом времену и не српском елементу у овим крајевима, може се рећи: да је успех доста добар постигнут. Но моје је мњење: да би словенски језик у овим крајевима, требало са свим изоставити из „ наставног плана н програма", па часове из овог нредмета додати српском језику; јер са једним часом недељно у овим крајевима не може се ништа учинити, а један час још српском језику додат, знатно би припомогао, да успех буде још бољи. 4. Рачун. Шта вреде добре ручне књиге за учитеље и децу, најбоље се огледа у рачуну. Пре 10 — 15 година, овај је предмет нредават готово само иисмено механички. Сад се иредаје полако, одмереним кораком, II то и усмено и иисмено. Примери узимају се из обичног нрактичног живота, те се тако овим иутем деца још из рана спремају за практички и потоњи живот. Овај велики обрт у овој науци и успех постигнут у њој треба прииисати само добрим књигама које постоје за ову грану иауке у основпој школи, и које се и сад употребљавају. Напредак је у овој науци као што ваља. 5. Сриска Историја. Од свих до сада побројаних нредмета овај је по најлошије обрађен. Код већине учитеља ређа се готово само годо и сувоиарио побрајање имена и година; 30