Prosvetni glasnik

КАРАКТБРНЕ СЛИКЕ ИЗ 0Г1ШТЕ ИСГОРИЈЕ

353

долазе зли духови на кревет, који ће да однесу његову душу у дакао. У такој забуни испусти он душу ; и самога Хенриха спонаде оамртни страх, јер вера у светињу и непогрешивост напе беше тако велика у срцнма свију. У цедоме царству настало је страшно врење. Саксонци се т ново побунише и наоружаше. Хенрихови непријатељи на ново се охрабрише, а његови нријатељи плашећи се анатеме остављаху га један по .један. Хенрих издаде лозив на своје приврженике и пријатеље, али му нико не дође. Узалуд беше његова молба, узалуд његова нретња, његов углед опадаше из дана у дан. Тада се искуиише немачки кнежеви у Трибургу на Рајни, да објаве да је краљ изгубио своје краљевство. Седам дана трајао је тај скуп. Хенрих похита тамо и улогори се на другој обали Рајне. Са сузним очима погледао је он на ону страну иа Трибур, али кнежеви га више не поштоваху, јер не беху још заборавили будалаштине из његове младости и његово охоло понаимње. Сваког дана шиљао је он посланике на сабор и обећавао је да од сад неће ништа радити без знања кнежева али све беше доцкан. Њему одговорише, да му је много чињено и да његовој речи не може више нико веровати. Но ипак оставља му се рок од године дана. Ако за то време скине анатему, онда ће се даље с њим договарати; у противном случају прогласиће за краља Рудолша од Швабије. б. Хенрих IV у Каносу Одговор кнежева била је слаба утеха за Хенриха. У своме страху доби он вест да ће идућег пролећа (1077) немачки кнежеви држати сабор у Аугсбургу, на који ће позвати и папу да реше Хенрихову ствар. Сиромах краљ није знао шта ће више.радити. На нослетку дође он на мисао, да да паии часну реч, и кад му он обећа, да ће свеј гњев ублнжити, он,,а ће он изаћи ј

пред њега као покајник. Он се брзо реши на ово носледње. Али он не имађаше новаца на овај велики пут. Он је молио за помоћ своје иријатеље, али му се нико не одазва. Тако је он морао са свим сиромашки кренути на нут. Неколико дана носле Божића, но најжешћој зими, отиутова Хенрих из Шиајера. Његова вериа жена, Берта, не хтеде га оставити, ма да Хенрих то није заслужио, јер је често с њоме зло ностуиао и реши* се да сноси све беде и тегобе на нуту по зимњем времену. Они узеше са собом и малог свога синчића и само један слуга крену се с њима. Тако је нутовнла царска нородица у Италију. Хенрихови непријатељи натворили су тиролске и швајцарске пролазе само да би га тиме спречили да се са папом на време не измири. Тагсо је краљ био иринуђен да обилази чак кроз Француску. Пут је био веома тежак, јер тада није било путова као што их сада има. Али пут је био непроходан кад су путници загазили у планине. Високи иланински веици били су иокривени грдним гомилама снега. Цича је била таква да је цутницима отпадала кожа са руку и лица. Снег се био тако јако смрзнуо као лед и био је клизав, да су се људи и коњи могли сваког тренутка оклизнути у кикав амбис. И опет су путници морали јако хитати само да не би нрошао рок који су кнежеви одредили. Сам краљ морао је кроз дубоки снег тражити пут. Једва један нут достигоше на врх брега. Али овде им се учиии да даље не могу ићи. Она страна до Италије била је тако низбрдита и глатка, да се ногом закачити не могаше. Па ипак шта је се могло ? Морало се на ниже на живот и смрт! Људи су пузили на рукама и ногама, у непрестаном страху, да се у не догледну нровалу не отисну. Ераљица и њена дворска госпођа биле су умотане у говеђе коже и тако су их вође иолако спуштале. Коњнма су везане ноге и тако 45