Prosvetni glasnik

354

су на конопцима на ниже спуштани. На иоелетку — на иослетку су сигали у раван. Један страх је прошао, али је настао други страх за несрећног цара. Глигорије је био извештен о Хенриховом доласку, баш тада кад се спремао на сабор у Аугсбург и ради тога био дошао у Горњу Италију. Он се уплаши кад чу за царев долазак. ГГапа је држао да Х.енрих долази да му се освети за нанету увреду. И доиста Хенрих му се и могао осветити, јер ломбардијски великаши и епископи изиђоше му у сусрет у највећој радости, надајући се да је дошао да стане на пут самовољи Глигоријевој. Они му понудипге своју помоћ, али их Хенрих одби са речима: „Ја нисам дошао да се борим, већ да извршим иокајање." Глигорије брзо одустаде од свога пута и побеже у замак Канос, својој пријатељици Матилди, маркграФици тосканској, јер он још не знађаше да Глигорије долази њему као покајник. Он се јако обрадова кад чу, да му Хенрих долази као аџија на покајање. Чим је Хенрих стигао у Канос, он замоли преко гра®ице Матилде напу, да скине с њега анатему и обећа да ће учинити све, што папа за покајање буде захтевао. У то време бмо -је обичај да јавни грешник, који хоће да се ослободи од анатеме, мора обући на се вунену кошуљу, која је била као нека врећа. У овој одећи морао је неко време испаштати своје грехове пред црквеним вратима на очиглед целој вароши. Тако исто морао је дуго постити и Богу се молити, докле га свештеник не поврати у крило цркве. Али то се није сматрало као понижење пред људима, већ као понижење нред Богом, пред којим су једнаки просјак и цар. Ово покајање морао је Хенрих издржати у Каносу. Краљ Немачке и Италије стајао је овде обучен у вунену кошуљу, поеут но

глави пепелом и бзсоног, и тако је уавл ији замка под ведрим небом чекао на напипу одлуку. Три ; дана морао је несрећник тако стајати не окушајући ништа од јела и пића. МаркграФица и остали пријатељи "Глигоријеви били су такз дарнути Хенриховим нлакањем и јадиковањем, да су са сузама молили папу за њега. Шта више, неки су чак викали да је то више него апостолска строгост, а неки опет да је то тиранска свирепост. На послетку четврти дан пусти иапа покајника преда се н разреши га од анатеме, под условом, да мирно иде у Немачку и да се краљевске власти одрекне, док се на сабору не реши, хоће ли он остати краљ или не. Таку строгу осуду Хенрих није очекивао. Вловољан и љутит одвоји се Хенрих од Глигорија, очекујући новољан тренутак кад ће се моћи осветити. 6. Хенрих против Рудолфа швапског Осећање краљевске части наморало је Хенриха да мисли на то како ће.се папи осветити. Чим су ово сазнали Домбарди, који су се били наљутили на краљеву малодушност, они му се опет ноказаше пријатељи, бтворише му варош и искупише се око њега. Немачки кнежеви опет чим су чули да је Хенрих папи остао непокоран, одрекоше га се и приступише новом избору краља. Они изабрагае већ наименованога Гудолша швапског, храброг и поштеног човека, који је изодавна био Хенрихов непријатељ. Сад беше крајње време да Хенрих похита у Немачку. Њему исцаде за руком да опет сакуни војску, јер неуредно поступање са краљем многе беше раздражило и многс му вароши понудише своју помоћ. После неколико мањих битака сударкше се обе непријатељске војске код Мерзебурга, (1080. год.), на оном истом месту где је Хенрих I онако јуначки нотукао Угре. Хенрих IV борио се врло дрско и управо ри-