Prosvetni glasnik

355

терсгси. Дуго се победа кодебала. Сакси су лродирали победоносно напред, кад напрасн) бих&по продирање спречи то, што је Рудол® био смртно рањен. Он је баш имао да нређе преко неке јаруге, кад достиже један млад ритер, Готфрид Еуљонски, онај исти, који је доцније Јерусалим освојио. Одглшо га је овај приврженик Хенрихов тражио. Сад полети са обореним копљем и међу обојицом отвори се жестока борба. Мачеви зујаху кроз ваздух и звечећи надаху на шлем и оклои. На иослетку Г^тФрид погоди свога непријател.а у руку.

Његов мач продре између оклопа и РудолФова десна рука осечена паде на земљу. И у трбух добио је смртну рану. Њега изнесоше из опште вреве и епископи жалосно стајаху око њега да му даду последњи благослов. Кад му показаше осечену његову руку, узвикну он жалосно: „то је она, са којом сам ја једном краљу Хенриху положио заклетву верности." Па скоро за тим умре он. Његов је гроб у доминиканекој цркви у Мерзебургу, где је његова осечена рука чувана. (Наетавиће се1

0 3 Е М Љ 0 Зима 1884-85 годнне и сувише је бурна. Нико не намти да је која ранија зима донела тако ужасне удесе као она. — Море се узбуркало како никада; земља се тресе са најстрашнпјим нојавама; сеег веје где га иико жив не иамти; нредели, у којима номоранце расту, доживели су онолику хладноћу, колику ни најстарије метеоролошке белешке иису никад забележиле. Каква разлика између ове нрехладпе зиме и ранијих благих зима? Ти нодади наводе нас на веровање, да нас нрирода, од времена на време. обдарује са којом одкећ оштром зимом, а за тим са благим зимама; то је бивало увек, колико нам научне белешке од старине умеју о томе казати што; ио не бива, или је одвећ ретко бивала зима, која је у Шнанији показивала 1.5 стеиени иснод нуле, као ова сад. Ове циФре, које узесмо из бележаја академије наука у Паризу, ноказују особити интерес у том погледу: 1811), 1818, 1821, 1824, 1827, 1831, 1834, 1838,. 1842, 1845, 1848, 1850, 1852, зиме биле су врло благе и тоиле. У опште, зиме, више топле и благе но хладне, јављају се но готову сваке треће или четврте године, а где кад и у нериоди од две године. Али ни једна забележена оштра зима није доиела такве ужасе, са каквима садања опустошава особито јужне пределе Европе.

Т Р Е С И М А Море око Александрије, Суеца и Архинелага иочинИло је незанамћеном буром толико штете, колико никада. У првој ноловини Јануара све морске лађе морале су преданити на заливима и пристаништима код Норт-Саида; једнује лађу размрскало море. На талијаиским и Француским обалама Средиземног мора, ваљали су се толики вали, да су допирали (у Ници) до оних места, која су, откад се памтп, била увек безбедна од највећих морских бура и таласа. Почевнш од Атине, па све до Лисабопа, до иоследњих дана месеца Јануара, када нишемо овај чланак, владала је толика хладноћа (па Југу), да је се светина и сувише преплашила и пострадала, а природњаци се питају, не без необичног дивљења, од куд то ? У Италији, у земљи благог подиебија, вејале су такве вејавице и сметови, какви нису никад ни запамћени ни забележени у тим пределима. Два села затрнана су снегом од 3 метра! Стотинама становника северне Италије затрпацо је лавинама (одвалине слеђеног сиега с брда). У околини Турина, два дана н је могла ни крочити жељезница; велики број телеграФСКих жица нокидан је у след неиздржљивог терета од залеђеног снега на њима. Планине и равнице талијанске нокривене су снегом дебљнм од 1 мет.

45*